Jabukovo sirće se vekovima koristi u mnoge svrhe, a pripisuju mu se brojne zdravstvene pogodnosti zbog kojih sve više ljudi poseže za njegovim konzumiranjem. Tvrdi se da rešava mnoge zdravstvene probleme, kao što je dijabetes, kardiovaskularne bolesti. Osim toga, veruje se da pomaže u borbi sa viškom kilograma.

Jača imunološki sistem

Redovna upotreba poboljšava zdravlje jer sadrži antioksidanse koji smanjuju rizik od hroničnih bolesti poput onih kardiovaskularnih, dijabetesa, raka i smanjenja kognitivnih funkcija. Jabukovo sirće se dobija dodavanjem bakterijskih kultura i kvasca soku od jabuka. Tokom prerade deo korisnih antioksidanasa se gubi, a teško je utvrditi koliko ih ima u jabukovom sirćetu. Stoga, bolji izbor vam je unos antioksidanasa kroz mahunarke, orašaste plodove ili razne semenke, čija je dobrobit dokazana. Jabukovo sirće koristite kao dodatak salati ili za mariniranje mesa.

Pomaže u probavljanju ugljeno hidrata

Gutanje jabukovog sirćeta da bi se uživalo u lošim ugljeno hiratima nije pametna prehrambena navika. Manje istraživanje z 2006. godine pokazalo je pozitivan uticaj jabukovog sirćeta na ograničavanje negativnih učinaka obroka s visokim udelom ugljeno hidrata i visokog glikemijskog indeksa. Međutim, trebalo bi da izbegavate prerađene ugljeno hidrate. Više koristi za zdravlje imaćete ako birate povrće, voće, celovite žitarice, mahunarke i mlečne proizvode s niskim udelom masti, bez obzira pijete li uz to jabukovo sirće ili ne.

Uništava masnoće

Naučne studije pokazuju da je jabukova kiselina iz sirćeta korisna za smanjenje nastanka masti u jetri i regulisanju ukupnog nivoa holesterola u krvi. To ipak ne znači da će se umakanjem mesa prženog u dubokom ulju u jabukovo sirće desiti čudo. Iako su istraživanja obećavajuća, izbegavanje pržene i masne hrane bolji je način za smanjenje holesterola, te poboljšavanje opšteg zdravstvenog stanja.

Snižava nivo šećera u krvi

Istraživanja obećavaju, ali još je prerano da biste se kockali sa zdravljem. Jabukova kiselina povezana je s blagim smanjenjem vršnih nivoa šećera u krvi nakon obroka. Veruje se da bi razlog mogao biti svojstvo sirćetne kiseline da usporava prolazak hrane kroz probavni trakt ili da smanjuje aktivnost enzima koji probavljaju ugljeno hidrate. Problem je u tome što se ovo istraživanje oslanja na specifičnu populaciju, mali uzorak miševa, a ne na ljude.