U današnje vreme, naročito u vezi poslovnih zahteva, popularno je reći ili zahtevati od sebe da
budete- perfekcionista. Nije neobično čuti kako danas ljudi opisuju sebe ili svoje drage osobe kao
perfekcioniste. "Ostao sam da radimo do kasno...jer sam perfekcionista.“

Govoriti o svom perfekcionizmu ili perfekcionizmu vaših dragih ljudi je ekvivalentno recimo konzumiranju alkohola i hvaljenju o tome posle zadnje pijanke. To što sebe karakterišete kao perfekcionistu uopšte ne znači da ste savršeni, da idete kroz život pravim putem ili čak da ste produktivni i ostvareni. I što je najvažnije, težnja da sve “savršeno” obavite, bilo da se radi o vašem poslu, partneru, deci - savršeno neće povećati vaš osećaj samopouzdanja i mira. Upravo suprotno, perfekcionizam je obrazac ponašanja koji često drži ljude zaglavljene u sopstvenom procepu,
nesposobne da se izbore sa problemima i još uvek nezadovoljnim tamo gde su.

Potraga za savršenstvom znači da svaku novu ideju ili izazov na koji naiđete odmah prati lista mentalnih obaveza i opsesivna analiza kako to sve ispravno i perfektno postići. Umesto da doživljavate i ostvarujete planove, vi se umesto toga zaglavite u neodlučnosti u vezi sa onim što biste trebali da postignete, šta biste trebali da napravite, kažete, ponašate se, izgledate. Sve ove
mahinacije i mentalna gimnastika oko potrebe da se stvari završavaju savršeno, je u stvari način
samosabotiranja sebe. Perfekcionizam predstavlja pogrešan obrazac verovanja i ponašanja da sve
mora biti savršeno, u vidu unutrašnje “prisile” koja goni osobu da mora sve najbolje da uradi, i da ne
prestaje sa radom dok ne ostvari savršen rezultat.

Zapravo, ovim usiljenim oblikom ponašanja bez prava na grešku, retko se postižu značajni uspesi,
osoba je pod stresom i dok recimo ostali urade 10 zadataka, ona će zapeti kod prvog ili drugog
radeći ga savršeno do beskonačnosti, i neće završiti na kraju ništa. Da biste se uspešno oslobodili
ovog negativnog obrasca, obratite pažnju na sledeće četiri stvari:

1. Otvorite se i otkrijte vaše pravo JA.

Kada smo opterećeni samoprocenama o tome kako se rangiramo u glavama drugih, onda mi u
stvari nemamo uvid u našu pravu realnost. Ne doživljavamo naše društvene događaje i međuljudske
odnose, već ih prolazimo kroz njih. Kasnije razmišljamo da Ii smo dobili neke pozitivne ili negativne
povratne informacije od drugih, i ne uživamo u samom iskustvu.

Kad ste znate ko ste i otvoreni ste, bolje ćete prepoznavati prilike i prave ljude oko vas. Kada vam
opet padne na pamet da se upoređujete ili takmičite sa drugima ko će nešto bolje, povucite se i

podsetite da je rangiranje i prosuđivanje beskorisna praksa koja vam donosi samo stres i
distanciranje od ljudi u okruženju. Trenirajte svoj um da se fokusirate na ono što vam je trenutno
najviše potrebno u životu.

2. Usredsredite se na ono što možete nučiti iz svojih iskustava:

Kada se fokusiramo samo na to da budemo najbolji - najbolji radnik, najbolji proizvod za posao,
najzgodnije telo, najpametniji, najsmešniji – konstantno smo u neprestanom anksioznom stanju. Ne
možemo se osećati opušteno jer uvek postoji nešto drugo što bi trebalo preispitati ili učiniti. Savet je
da obraćate manje pažnje na ono što radite tačno ili pogrešno, a više na ono što želite da osećate i
ostvarite iz svojih iskustava. Na primer, sledeći put kada preuzmete neki projekat ili obavezu na sebe,
usredsredite se na to koje iskustvo želite da steknete iz toga - da li je to potreba se povežete sa
drugima, naučite nešto novo, da uživate u zanimljivim scenama, stvorite ili isprobate novi način
razmišljanja… Ako se fokusirate na iskustvo koje želite da steknete, a manje na savršenstvo,
donećete sebi veći duševni mir, a takođe i manje napetosti i naprezanja u svom poslu i u ličnim
odnosima.

3. Obaveze jednostavno-završite!

Prestanite da analizirate kako stvari treba da se rade, koja je metoda ispravna a koja pogrešna, gde
ste ranije pogrešili, gde su drugi pogrešili, koje raspoloženje vam je potrebno za započinjanje
projekta, ili kakva odeća za novi poduhvat. Sve su to strategije kašnjenja zato što zapravo ne želite da
išta započnete, jer se plašite da to neće biti savršeno. Vaš moto koji treba da vas vuče napred treba

da bude „Samo uradi to!“, a ne „Uradi to savršeno.“ Produktivnost i dostignuće pomažu mnogima da
se osećaju samopouzdano, sigurno i dobro. Većina uspešnih ljudi nisu perfekcionisti, u suprotnom
teško da bi postigli išta. Prepustite se novim izazovima i rizikujte. Ako to što ste napravili nije
savršeno, verovatno i dalje može rezultirati nečim pozitivnim u vašem životu. Ako ništa drugo ako
uspete da brže završavate stvari i manje se kritikujete i samosuđujete, već ste uspeli!

4. Učite i rastite od svojih neuspeha.

Ako odlučite da prestanete da jurite savršenstvo, bićete ranjivi, jer će se pred vama sada pojaviti
vaše pravo ja i da, pravićete greške. Možda vam se određeni ljudi ne sviđaju, imate određene
prepreke na putu do cilja ili dobijate negativne povratne informacije. Da biste bili uspešni u
odvikavanju od perfekcionizma, svaku od tih „grešaka“ morate gledati kao mogućnost rasta. Umesto
da živite u strahu od sledeće greške ili neuspeha, jednostavno se vratite svojim daljim planovima.
Pokušajte ponovo i ponovo, uzimajući za sebe ono što naučite sa svakim pogrešnim korakom. Na
kraju ćete videti da ste stvorili obogaćeni život - prepun bliskih prijatelja, ugodnih iskustava i
dostignuća - život u kom pripadate, koji ima smisla i čini vas ponosnim.

Pink.rs