Samo jedan dan nakon lekarskog pregleda, na kojemu je sve bilo u redu, 63-godišnja žena doživela je srčani udar.

Sledećeg dana probudila se sa blagom boli u čeljusti i zatezanjem u prsima. Pripisala je to jučerašnjem pregledu i injekcijama koje je primila, no njena ćerka je odlučila da idu u bolnicu za svaki slučaj. Na putu do bolnice, bol se pojačala, a pojavio se suh kašalj i osećaj mučnine.

U roku nekoliko minuta, doktori su ju primili i dijagnostikovali da je došlo do pokretanja tromba u levoj prednjoj arteriji te se stvorila blokada. Bilo je potrebno postaviti stent za otvaranje krvne žile i obnavljanje protoka krvi.

Oporavak je prošao dobro - nekoliko dana u bolnici, poseti kardiologu te lekovi za sprečavanje sličnih situacija u budućnosti, no, ostalo je pitanje kako je moguće da se samo jedan dan nakon što je obavila sve lekarske preglede, koji su pokazali dobre rezultate i nizak rizik od srčanoga udara, zatekla u po život opasnoj situaciji?

Doktor je objasnio kako je njen slučaj srčanoga udara neobičan i da se ne može sa stopostotnom sigurnosti odrediti kako i zašto je došlo do toga. Ono što je važno za zapamtiti jest da nizak kardiovaskularni rizik ne znači isto što i da nema kardiovaskularnoga rizika.

Minute su važne

Ukoliko imaš simptome koji se povezuju sa srčanim udarom, svaka sekunda i minuta je važna. Ako si kod kuće, pozovi hitnu pomoć koja je obično najbrža solucija, a tehničari koji dođu mogu odmah na licu mesta početi sa lekarskom pomoći.

EKG ima svoje granice

EKG pomaže lekarima da dijagnostikuju niz srčanih problem, a putem njega su vidljivi otkucaji i ritam srca, ali on ne meri i ne pokazuje moguću začepljenost žila.

Srčani udar nije uvek očit

Ne dožive svi iste simptome za vreme srčanoga udara. Oni mogu varirati i biti suptilniji, a često su i simptomi žena drugačiji od onih koje dožive muškarci, a neki od simptoma srčanoga udara su: stezanje u prsima, kratki dah, bolovi u čeljusti, ruci ili leđima.