Sa povećanjem svesti i znanja o nutritivnoj vrednosti hrane, sve su zastupljeniji režimi ishrane koji isključuju ili bar redukuju unos belog brašna, a ljudi rado koriste brojne alternative za isto.

Tako su speltino, heljdino, ražano i ovseno brašno postali uobičajena pojava na rafovima velikih supermarketa i prodavnica zdrave hrane, ali asortiman proizvoda od različitih tipova integralnog brašna se tu ne zaustavlja.

Dostupni su nam i različiti krekeri, keksići, štanglice i štapići, ali i testenina! A da li je integralna testenina zaista bolja od obične, u čemu je tačno razlika i koju treba birati, odgovor je dao nutricionista:

- Danas je bogata ponuda različitih takozvanih integralnih testenina, a naš je pravilnik takav da dozvoljava naziv "integralno" i za proizvode koji sadrže integralno, ali i belo brašno. Apsolutno svako integralno brašno jeste bolje, pa čak i pšenično integralno je mnogo bolja opcija od belog.

- Ovo iz razloga što takvo brašno sadrži celo zrno žitarice: opnu, endosperm i klicu. Opna je izvor vlakana, a ispod nje se nalazi većina mineralnih materija koje se u dobrom delu gube ljuštenjem. Klica sadrži esencijalne masne i aminokiseline. Dok unutrašnjost zrna - endosperm čini pretežno skrob i kao takav predstavlja izvor čiste energije, a siromašan je mikronutrijentima, mada sadrži vitamine B kompleksa - potanko objašnjava dijetetičar - nutricionista Tanja Olajdžija.

- Svakako najbolje je celo zrno, pšenično, a još bolje zrno drugih žitarica i pseudožitarica: ovas, ječam, heljda, spelta, raž, kinoa, amarant. Sve su ovo žitarice od kojih se danas izrađuju i testenine te su one, imajući u vidu objašnjenje o strukturi zrna, i modifikaciji pšenice, razume se bolji izbor - dodaje naša sagovornica.

Pored navedenih vrsta testenina, postoji još niz onih koje se prave od kombinacije dve ili tri vrste brašna, ali i onih koje zapravo uopšte ne sadrže žitarice.