Džeparac se smatra veoma važnom metodom koji ima za cilj da oblikuje način na koji će dete u budućnosti trošiti novac. Visina džeparca i učestalost veoma su važna lekcija koja će im umnogome odrediti finansijske navike u budućnosti.

U pitanju je praksa kroz koju se deca uče socijalizaciji na praktičan način, a pri tom i podmiruju svoje dnevne troškove. Kroz upravljanje džeparcem dete stiče osećaj za meru i važnost granica. To ga čini odgovornim, a postepeno dobija autonomiju i nezavisnost. Za to je potrebno poverenje i podrška prvenstveno roditelja.

Uostalom, davanje džeparca je svojevrsno kaljenje. Uči decu čvrstini u finansijskom upravljanju, ali ono što je važno jeste da se bonus za zadovoljenje potrošačkih želja ne pretvori u praksu kako se dete ne bi razmazilo.

Odgovarajuća starost za početak davanja džeparca jeste onda kada dete počne da zadovoljava svoju društvenu potrebu za autonomijom.

Iznos nije toliko bitan kao roditeljska percepcija novca i činjenica da dete uči najvažniju životnu lekciju.