Postoji samo nekoliko tretmana koji bi ublažili reakcije.
Misofonija je više od nepodnošenja zvukova. Reakcije mogu da variraju od osobe do osobe, a oni koji pate mogu da se osete kao da ih je neko udario u stomak ili kao da ih je više puta ubola pčela.
Skeniranje mozga pokazalo je da ljudi kojima je zvuk žvakanja, disanja ili drugih zvukova nepodnošljiv imaju anomaliju na mozgu.
Istraživači s Univerziteta Njukasl su kod ljudi koji pate od misofonije pronašli razliku u frontalnom režnju, što sugeriše da je ovo stanje, prema kojem su medicinski radnici u prošlosti bili skeptični, zaista stvarno. Takođe su otkrili da osobe koje pate od misofonije doživljavaju ubrzan rad srca i znoje se kada čuju zvukove koji ih iritiraju.
Autori studije navode da je razlog "mehanizam za emocionalnu kontrolu" koji uzrokuje da njihov mozak ubaci u petu brzinu kada čuju iritirajuće zvukove.
- Ova studija pokazuje kritične promene na mozgu koje su dokaz da je misofonija pravi poremećaj - rekao je dr Sukbinder Kumar sa Instituta za neuronauku Univerziteta u Njukaslu.
Profesor kognitivne psihologije Tim Grifits izrazio je nadu da će ova studija pomoći osobama s ovim poremećajem.
Olana Tensli-Henkok iz Kenta ispričala je da je imala osam godina kada su joj porodični ručkovi postali nepodnošljivi.
- Zvukovi koje su pravli članovi moje porodice tokom jela naterali su me da idem da jedem u svojoj sobi. Mogu to opisati jedino kao osećaj da želim nekoga da ošamarim - rekla je Olana.
Osobe koje imaju misofoniju pokrete gledaju krajičkom oka, a izlivi ljutnje mogu da dolaze i vizuelnom stimulacijom, poput repetitivnih pokreta nogama, telom ili vrpoljenjem.
I. P.