Nekada mamine sendviče i bakinu tortu danas su zamenili mađioničari i remek-dela od fondana, animatori i neizostavni popsi, pinjate i vatrometi. Iako stalno negodujemo zbog malih plata i niskog životnog standarda, postoje oni kojima nije žao da za proslavu dečjeg rođendana u igraonici izdvoje od 36.000 do 72.000 dinara, koliko košta proslava u igraonici sa hranom i pićem.

Cene zakupa igraonica i keteringa najskuplje su u Beogradu, a deca danas sve češće rođendane slave i na bazenima, u laserskim igraonicama ili na salašu. I na kraju, kad se sve sagleda, nameće se pitanje– šta se promenilo, vreme ili naši kriterijumi, kao i šta nam kao društvu pokazuju skupe proslave dečjih rođendana.

REČ PSIHOLOGA

Svako vreme ima svoje trendove. Kako se menja društvo, menjaju se i nepisana pravila šta je poželjno, šta nije, pa tako i načini slavljenja dečjih rođendana.

"Ranije nisu postojale igraonice i ova vrsta ponude, Istraživali smo zašto od dečjih rođendana pravimo male svadbe Slavlja su za decu, ne za vas Kad su deca u pitanju, tu ne štedimo, a često i preterujemo. Dokaz za to su dečji rođendani čije su se proslave pretvorile u još jedan statusni simbol koji sve više ima veze s pokazivanjem platežne moći roditelja pa su samim tim roditelji bili usmereni na organizaciju rođendana kod kuće. U igraonicama je lakše organizovati slavlje, a uz to one roditeljima pružaju mogućnost i da na miru sede i posvete se gostima, a ko želi takav konfor, mora i da plati", kaže Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje.

Proslava rođendana kod kuće, kako kaže, danas nije demode, već je samo roditeljima jednostavnije da izaberu neki drugi prostor za slavlje umesto kuće, koja je naša intimna zona. Umesto u igraonici,rođendani se često slave i u pozorištu ili bioskopu, štonajčešće praktikuju školarci.

Sanja Stanković, sociolog i osnivač centra za razvoj veština „Od ljubavi se raste“, smatra da su se proslave dečjih rođendana pretvorile u još jedan statusni simbol koji ima manje veze s decom, a više s pokazivanjem platežne moći roditelja.

Sendviči sa šarenim salvetama, konfete i muzika više nisu dovoljni jer se dečja soba izmestila kao privatna zona u koju roditelji više ne žele da primaju decu kako se to nekada radilo.

Sada se iznajmljuju prostori poput radionica ili soba u šoping centrima, gde se nude instant paketi zabave koji podsećaju na nemaštovitu ponudu iz restorana brze hrane, koja, iako nije najzdravija opcija, nudi gotovo, brzinsko rešenje.

"U vreme kad roditelji rade po deset sati dnevno organizaciju je lakše prepustiti profesionalcima. Tako izmeštamo koncept druženja iz dečje sobe ili dvorišta u javne prostorije i postepeno pretvaramo decu u pasivne konzumente instant i pop zabave", objašnjava Stankovićeva na kraju.