Ako radite više od deset sati dnevno, onda spadate u rizičnu grupu.
Najnovija studija pokazuje da ljudi koji rade više od deset sati dnevno, najmanje pedeset dana u godini, imaju veće izglede za moždani udar od onih koji su umereni u radu. Kako je prekovremeni rad česta pojava u Srbiji, trebalo bi da se pripazite.
Rizik od moždanog udara je dvostruko veći kod osoba koje su dugo vremena bile izložene radu najmanje deset sati na dan, naglašava se u studiji objavljenoj u specijaliziranom časopisu "Stroke" Američkog saveza za bolesti srca.
Vezu između prekovremenog rada i opasnosti od šloga su istraživali francuski stručnjaci u bolnici "Raymond-Poincaré" s kolegama sa univerziteta "Versailles-Saint-Quentin-en-Yvelines" i "Paris-Saclay".
U radu su se koristili podatke o starosti, polu, radnom vremenu, pušenju više od 200.000 ispitanika uzrasta od 18 do 69 godina.
Uzeti su u obzir i drugi činioci koji povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Iz studije su bile isključene osobe koje su radile na pola radnog vremena i osobe koje su pretrpele moždani udar pre nego što su počele da rade prekomeran broj sati.
- 29,6 odsto ispitanika koji su imali moždani udar (42.542) je radilo duži vremenski period veliki broj sati, a 10,1 odsto (14.481) radilo je prekovremeno više od deset godina - govore podaci koje je objavilo Javno zdravlje pariških bolnica.
Pod trajnim prevremenim radom se smatra rad duži od deset sati na dan, tokom najmanje 50 dana u godini.
Foto: Unsplash
Studija je pokazala da je rizik za moždani udar 29 odsto veći kod osoba koje su radile preterano tokom dugog vremenskog perioda od onih koji su radili manje.
Autore je iznenadilo da je rizik veći kod lica mlađih od 50 godina kada se uzmu u obzir uobičajeni faktori.
U istraživanju nisu utvrdili razliku između muškaraca i žena.
Studija ne potvrđuje uzročnu povezanost između rizika za moždani udar i povremenog prekovremenog rada, ali pokazuje "značajnu vezu" između opasnosti os šloga i dugotrajnih sati rada u razdoblju dužem od deset godina.
Novo istraživanje potvrđuje zaključke metanalize objavljene 2015. u medicinskom časopisu "The Lancet".
Autori istraživanja smatraju da rezultati mogu da budu korišćeni za "individualnu i globalnu prevenciju", ali i napominju da su potrebna dodatna ispitivanja.
