Ako dve osobe slične konstitucije imaju isti režim ishrane i jednako su fizički aktivne, trebalo bi da imaju i sličnu težinu. Međutim, ne mora da bude tako! Iznenadićete se podatkom da osoba koja živi u mestu gde je vazduh zagađeniji ima lošiji metabolizam i veći rizik da se ugoji.

Zagađen vazduh, dakle, može dovesti do gojaznosti uprkos zdravom načinu života!

Kako?

Otrovne čestice iz vazduha izazivaju zapaljenske procese koji narušavaju sposobnost sagorevanja energije i loše utiču na delove mozga koji kontrolišu apetit, pokazalo je istraživanje Univerziteta „Berkli“.

Zagađen vazduh povećava rizik od dijabetesa

Podstaknuti ovim saznanjima, naučnici Univerziteta u Ohaju uradili su eksperiment na laboratorijskim miševima. Nekim miševima davali su prečišćen, čist vazduh, dok je drugima ubacivan zagađen vazduh. Tokom istraživanja redovno je merena težina miševa i različitim testovima je ispitivan njihov metabolizam.

Nakon 10 nedelja pokazalo se da su miševi izloženi zagađenom vazduhu imali više masnih naslaga na stomaku i oko unutrašnjih organa. Pod mikroskopom se videlo da su masne ćelije za oko 20% veće kod miševa koji su udisali zagađen vazduh. Štaviše, oni su postali manje osetljivi na insulin (hormon koji ćelijama šalje signale za pretvaranje šećera u krvi u energiju), a to je prvi korak ka nastanku dijabetesa.

Za ovo su odgovorne opasne čestice PM2.5, koje su zapravo smeša dima, čađi, prašine, kiseline i teških metala poput olova, kadmijuma, nikla i arsena. Ove čestice su tako male da ulaze duboko u pluća i mogu da prodru direktno u krvotok. Usled toga dolazi do povećanja aktivnosti nervnog sistema, oslobađa se hormon koji smanjuje dejstvo insulina i smanjuje se dotok krvi u mišićna tkiva koja su osetljiva na insulin, pa organizam više nije u stanju da reguliše nivo šećera u krvi.

POJAČAVA APETIT I REMETI METABOLIZAM

PM 2.5 čestice takođe mogu da izazovu ekstremni porast medijatora zapaljenja - citokina, koji prolaze kroz krvotok i pokreću invaziju ćelija imunog sistema na zdravo tkivo. To ne samo što smanjuje sposobnost tkiva da reaguju na insulin, već dovodi i do zapaljenskih procesa koji utiču i na hormone i na delove mozga koji kontrolišu apetit, tvrdi Majkl Džeret sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji.

Naučnici sa Univerziteta Mičigen pratili su grupu stanovnika u Pekingu tokom dve godine i utvrdili da, uvek kada se na grad spusti smog, rezistencija na insulin i hipertenzija dostižu maksimum. Ovo je konkretan dokaz da kvalitet vazduha zaista uzrokuje metaboličke poremećaje kao što su već pomenuti dijabetes i gojaznost, ali i kardiovaskularna oboljenja.

SRBIJA JE UGROŽENA, A DECA SU NAJVIŠE IZLOŽENA RIZIKU

Naučnici iz Kanade su tokom 14 godina posmatrali 62.000 osoba i utvrdili da se rizik od nastanka dijabetesa povećao za oko 11% na svakih 10 mikrograma PM čestica po kubnom metru vazduha. Ovo su zabrinjavajući podaci kad se ima u vidu da koncentracija PM čestica ne bi smela da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a da je u Nišu dostigla 283 mikrograma po metru kubnom, u Beogradu 444, a u Valjevu čak 806!

Naučnici su posebno zabrinuti zbog posledica po malu decu. Istraživanje Univerziteta Kolumbija pokazalo je da su deca rođena u najzagađenijim područjima izložena 2,3 puta većem riziku od gojaznosti nego deca koja žive u čistijem okruženju.

Isto istraživanje pokazalo je da deca brže dobijaju na težini ako roditelji puše. „Pušenje deluje u sinergiji sa efektom zagađenog vazduha“, navode naučnici.

REŠENJE SU PREČIŠĆIVAČI VAZDUHA

Rešenja su svima poznata, ali ih je teško sprovesti: ograničiti saobraćajno i industrijsko zagađenje.

No, kao pojedinci ne možemo ništa da uradimo na tom planu, ali možemo da se zaštitimo u kućama, stanovima, školama, kancelarijama i ostalim zatvorenim prostorima. Vođa istraživanja sa Univerziteta Berkli savetuje da se koriste prečišćivači vazduha koji imaju filtere sposobne da eliminišu suspendovane čestice PM10 i PM2.5.