Vaš nesvesni um utiče na vašu privlačnost prema drugima, kao i na način na koji pristupate odnosima, ali nesvesne sile i dalje oblikuju vašu dugoročnu romantičnu vezu na neke iznenađujuće načine. Ovo su neki od njih:

Hormoni

I muška i ženska seksualna želja, tj. biološka želja za parenjem, utiče na naše hormone. Ali, čak i nakon izbora dugoročnog partnera, naši hormoni nastavljaju da utiču na partnerske odnose. Na primer, žene koje svoje partnere doživljavaju kao seksualno privlačnije ocenjuju ih pozitivnije, dok žene koje svoje partnere doživljavaju kao manje seksualno privlačne, više negativno ocenjuju takve partnere1.  Kada je nivo estrogena kod žena visok, one su više zainteresovane za seks sa muškarcima koji nisu njihovi primarni partneri, a kada je njihovi nivo progesterona visok, više zainteresovane za seks sa svojim primarnim partnerima2. Interesantno je da muškarci u posvećenim odnosima imaju niži nivo testosterona, verovatno radi primarnog smanjenja želje za seks sa ženama koje nisu njihove primarne partnerke3.

1. (Larson et al., 2013).
2. Grebe, N. M., Thompson, M. E., & Gangestad, S. W. (2016). Hormonal predictors of women's extra-pair vs. in-pair sexual attraction in natural cycles: Implications for extended sexuality. Hormones and behavior, 78, 211-219.

Izbegavanje drugih ljudi

Kada smo u dugim vezama, vidimo svoje partnere pozitivnije, ali i nesvesno percipiramo alternativne partnere kao ne toliko poželjne. Što je alternativni partner privlačniji, slobodan ili u slobodnim vezama, učesnici su ga ocenili kao izuzetno poželjnim. Slično tome, u nedavnom istraživanju učesnici koji su bili veoma zadovoljni sa svojim trenutnim partnerima, smatrali su da je alternativni ponuđeni partner manje atraktivan, i nisu svesno modifikovali svoje odgovore. Autori ovog istraživanja zaključuju da, kada se nalazimo u veoma zadovoljavajućim odnosima, pokušavamo da zaštitimo te odnose nesvesnim umanjivanjem atraktivnosti potencijalnih rivala.

Oksitocin takođe može uticati na način na koji reagujemo na naše partnere i druge. Parovi koji imaju viši nivo oksitocina imaju veću verovatnoću da ostanu zajedno, nego parovi sa nižim nivoom oksitocina4, možda zbog toga što nas oksitocin izaziva da izbegavamo druge atraktivne osobe. U drugom istraživačkom projektu, muškarci u romantičnim vezama koji su dobijali oksitocin preko spreja za nos, zadržali su veću fizičku distancu između sebe i atraktivne ženske osobe koja nije bila njihova partnerka, dok su muškarci koji su dobijali placebo sprej, imali tendenciju da se približe drugoj privlačnoj ženi5. Nesvesno povećanje naše distanciranosti od atraktivnih drugih, može nam pomoći da održimo naše trenutne odnose.

3. Burnham, T. C., Chapman, J. F., Gray, P. B., McIntyre, M. H., Lipson, S. F., & Ellison, P. T. (2003). Men in committed, romantic relationships have lower testosterone. Hormones and behavior, 44(2), 119-122.
4. (Schneiderman et al., 2012) 5.(Scheele et al., 2012).

Implicitni stavovi

Implicitni stavovi su naši nesvesni ili automatski stavovi prema stimulusima.

Istraživači Hicks et al. (2016), su otkrili da parovi sa pozitivnijim implicitnim stavovima jedni prema drugima, češće navode da se upuštaju u seks. Češći seks može pomoći da održe vernost u odnosima. Pham i kolege (2014) ističu da muškarci čije su atraktivne partnerke imale više muških prijatelja i saradnika (tj. muškarci su imali više potencijalnih rivala), prijavili su da imaju više seksa sa svojim partnerkama.

Istraživači su pretpostavili da je ovo povećanje seksualne aktivnosti osmišljeno tako da partneri u vezi budu srećni i verni. Češći seks takođe može produžiti “seksualno zračenje” (pojačano seksualno zadovoljstvo koje se zadržava nakon seksualne aktivnosti). Ovo zračenje posle seksulane aktivnosti funkcioniše u cilju dubljeg povezivanja u romantičnim odnosima, i pomaže parovima da izbegnu varanje.

Ukoliko želite da saznate šta sve utiče na partnersku vezu i seksualne odnose, te kako ih možete produbiti, pročitajte više o tome OVDE.