Da, postoje krajnosti u muškom i ženskom razmišljanju o seksu. Ali postoje i poklapanja.
Koliko su, zapravo, različiti muškarci i žene u razmišljanjima o seksu i erotici? Seksualni terapeuti kažu- kao noć i dan.
Muškarci, bez obzira vrstu seksualnog opredeljenja, imaju tendenciju da automatski reaguju na atraktivne delove tela. Ženska želja je više zavisna od konteksta. Tako da postoje dobro utvrđene statističke razlike u obrascima erotskog odgovora kod muškaraca i kod žena.
Iskustva muškaraca i žena u odnosima se takođe razlikuju. Žene obično imaju tendenciju da se žale da su ignorisane ili zanemarene od strane partnera. Muškarci su generalno osetljivi na kritiku, a oni sa strahom od vezivanja su skloni otvorenim odnosima ili opcijama.
Foto: Pixabay.com
Ovo su, naravno, samo statistički prosečne tendencije i ima mnogo izuzetaka. Ali izuzeci, kako kažu, teže da dokažu pravilo.
Šta zapravo znače ove muško-ženske razlike? Šta ih izaziva?
Naučne studije 1 su dokumentovale izvesne razlike između mozga žena i muškaraca. Ženski mozak ima tendenciju da bude fizički manji, da ima više sivih, ali manje belih ćelija, i ima manju amigdalu i veći hipokampus.
Prema seksolozima autorima članka objavljenog 2015. „Sex beyond the genitalia: The human brain mosaic” 2 , malo muškaraca ili žena ima apsolutno muški ili ženski mozak. Većina mozgova je „mozaičnog tipa“ - kombinujući karakteristike mozga tipične za jedan pol, sa onima koji su tipičniji za suprotni pol. Ova ideja je sa aspekta seksologa, jako privlačna. Mnoge osobe kombinuju klasične muške i ženske obrasce na nove načine.
Foto: Unsplash
Naš um, za razliku od fizičkih karakteristika mozga, veoma je pod uticajem kulture. Ali kultura ne može apsolutno sprečiti naš um da izrazi vlastite tendencije.
U nekim prethodnim istraživanjima seksologa naglašavano je da seksualna želja muškaraca ima tendenciju da bude “spontana”, a ne “odgovorna”. Najlakši “okidač” koji upali muškarca jeste strastizmeđu njega i partnerke, što može da zbuni partnerku kojoj je strast samo uvod za proces parenja, tj. ostvarenja porodice, koju ona priželjkuje.
Za žene je karakteristično da imaju monopol na “odgovornu” želju. Mnoge žene navode da je osećaj strastvene želje i odgovornosti prema partneru važniji od orgazma. Kod većine muškaraca je obrnuta situacija, ali svakako postoje i oni kojima je strast i kvalitet odnosa bitniji od same završnice seksualnog odnosa. Erotska priroda ovih muškaraca je samo malo “mozaik” - uglavnom muški, ali sa primesama ženskog razmišljanja.
Muškarci sa koji reaguju na želju i strast samo su jedan primer. Takođe, prema statistikama, muškarci imaju tendenciju da masturbiraju više od žena. Ali, u zadnjim decenijama, zahvaljujući podizanju seksualne svesti kod žena, sve je više i žena koje to rade svaki dan, kao i muškaraca koji to rade retko.
Jedan broj muškaraca navodi da ne reaguju automatski samo na golo telo partnera. Njima je potreban intrigantan kontekst, kao i većini žena. Neki seksolozi tvrde da bi trebalo samo da izbacimo tipično „muško“ i tipično „žensko“ razmišljanje kao oznake. Ove etikete u krajnjoj liniji stvaraju više problema i zabuna nego vrednosti.
Nove činjenice i istraživanja o ljudskom mozgu će verovatno trajati dugo dok se ne uhvatimo u koštac sa kompleksnošću ljudskog seksualnog ponašanja. Ali, ako i kada to uradi, pretpostavka je da će to potvrditi da je većina nas na neki način malo seksualnog mozaična, tj. da ima primese i muških i ženskih seksualnih obrazaca.
Što više učimo o ljudskoj seksualnosti, to više shvaćamo da su ljudi erotski i seksualno različitiji, nego što smo ikada mislili. A možda je u tome sva lepota.
Više o muško-ženskim odnosima, seksualnosti i dobrom seksu možete pročitati više upravo OVDE.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6204758/
https://www.pnas.org/content/112/50/15468
