Nekada život može biti zaista surov. Ljudi koji su iskusili traumatske događaje to najbolje znaju. Uobičajeno je da se posle mnogih nedaća osećate kao da život više nikada neće biti isti. Međutim, kako pokazuju najnovija istraživanja, ljudi imaju sposobnost ne samo da potpuno prevaziđu traumu, već i da stvore kompletno drugačiji, i sasvim pozitivan život, s one strane traumatskog iskustva. Stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja to nazivaju posttraumatskim rastom (post traumatic growth), koji se definiše kao pozitivna psihološka promena koja se javlja kao rezultat nevolja, teških životnih okolnosti i drugih izazova, kako bi se pojedinac podigao na viši nivo funkcionisanja.

Posttraumatski oporavak

Opšti koncept da trauma ipak može dovesti do pozitivnih promena je zajednička tema koja se pojavila još u religijskim i filozofskim učenjima hiljadama godina pre današnjeg vremena, ali tek sredinom 1990-ih godina, termin “posttraumatski rast” su skovali psiholozi Richard Tedeschi i Lawrence Calhoun.

Tedeschi i Calhoun tvrde da se rast i oporavak posle traume javlja u pet opštih oblasti:

• poštovanje života
• odnos sa drugima
• nove mogućnosti u životu
• lična snaga
• duhovna promena

Pored ovih pet faktora postoji još mnogo stavki koje su razvili navedeni psiholozi kako bi se odredio napredak pojedinca u oblasti lične, posmatranja drugih i značenja događaja za vreme suočavanja sa posledicama traume. Ovaj pristup podrazumeva borbu sa posttraumatskim stresom, ali i nudi novi objektiv kroz koji pojedinac može da istražuje sebe u senci traume.

Eksperimentalne metode mogu podstaći posttraumatski oporavak i rast

Ovaj pristup podrazumeva na prvom mestu empatiju prema pacijentima i razumevanja stanja u kome se nalaze, a ne umanjenje njihove patnje i momentalni prelazak na predlaganje praktičnih rešenja. Najčešće se pomoć stručnjaka- psihologa/psihijatara/psihoterapeuta traži nakon što je došlo do traumatskog događaja. Psihoterapija može pomoći ljudima da uvide da su ovakve stvari istinite i moguće:

• Otkrio sam da sam jači/jača nego što sam mislio/la.
• Sada znam da mogu bolje da podnesem poteškoće.
• Promenio/la sam prioritete o tome šta je važno u životu.

Učenje i rast na osnovu sopstvenog iskustva omogućava da se isceljenje odvija u "realnom vremenu" - ne pričamo o tome, zapravo se upuštamo u njega.

Pacijentkinja zvana Tanja (35 godina) je pretrpela psihičko zlostavljanje u periodu od svoje osme do 13 godine. Tanja se konstantno osećala usamljenom i nije imala poverenja u druge, i krenula je sa procesom psihoterapije. Za već nekoliko psihodramskih grupnih terapija, Tanja je iskusila podršku članova grupe, tako što je ljudi iz grupe stajali iza nje, sa rukama na njenim ramenima u znak podrške, dok je govorila o svojim traumama. Dopustila je zagrljaje kada je plakala ili osećala strah. Članovi grupe kontaktirali su je između sesija, kako bi videli kako se ona oseća i napreduje. Na kraju tromesečne terapije, Tanja je kazala: "Zato što su članovi moje grupe bili tu za mene, i podržavali su me kada sam plakala i kad me je bolelo, više verujem da mogu da računam na druge u teškim vremenima." Nastavila je sa radom u grupi, i ojačala sebe, u odnosu na svoju prvobitnu traumu.

Posttraumatski stresni poremećaj nije terminalna bolest. Može se tretirati iskustvenim metodama poput grupne terapije psihodrame, koji se bavi traumom u progresu. Kako klijenti grupno izgrađuju snagu da se suoče sa svojom traumom, shvataju da mogu postati pobednici u borbi sa njom.

Psihoterapeuti preporučuju i da se pisanje priča koristi kao iskustvena strategija za identifikovanje, razjašnjavanje i učvršćivanje posttraumatskog oporavka. Jer, svaki put kada opisujemo događaje našeg života, mi pružamo i otkrivamo osnovne obrasce njihovog značenja. To je značenje našeg iskustva koje oblikuje kako se osećamo, mislimo i reagujemo. Ovo su neki od mogućih početaka koje možete iskoristiti za pisanje svoje priče, a samim tim i započeti isceljenje:

Jednom davno… (prošlost, opisivanje stvari koje su vas ranile i povredile)

A kada je on / ona odrastao… (uviđanje sadašnjeg stanja i opisa kako se sada osećate i šta mislite)

Priča se promenila kada… (vaša vizija o mogućnostima i načinima kojima planirate prevazilazak traume, kako vas je to iskukstvo oblikovalo, utisci o napretku posle psihoterapije)

U suštini, koliko god da su bile teške stvari i događaji koje ste prošli, bitno je da shvatite da je posttraumatski oporavak i rast normalan proces koji za vas može biti mogućnost. Da izgradite novi život. A tu smo mi da vam pomognemo.

Više o tome kako se možete oporaviti potpuno posle trauma i teških događaja možete pročitati upravo OVDE.