Prema najnovijim podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, preko 350 miliona ljudi širom svetapati od depresije. 1 Međutim, za one koji nikada nisu imali iskustva sa depresijom, možda jenemoguće razumeti kroz šta zaista prolazi neko ko pati od depresije.

Nedostatak svesti, informacija i edukacije o mentalnim bolestima, kao i mnogo netačnih informacijau medijima, neminovno dovodi do pogrešne slike o depresiji. Sada ćemo se pozabaviti razjašnjavanjunekih mitova povezanih sa depresijom, i istaći kako se treba ponašati, i šta ne treba reći nekome koje depresivan.

1. Depresija je više nego samo tuga

,Skoro svaka osoba je doživela kraći ili duži period tuge tokom svog života, ali to ne znači da ćeobavezno zbog toga iskusiti depresivnu epizodu.

,Sveprisutna bolest današnjeg doba - depresija, nadjačava tugu, utičući na svaki aspekt života oboleleosobe. Ona može biti jako iscrpljujuća bolest, i u najgorem slučaju, primarni uzrok suicida.

Kada je neko depresivan, nešto jednostavno kao što je npr. proces tuširanja, može izgledati kao težakzadatak, kao i svaka društvena interakcija. Često slika o sebi postaje toliko iskrivljena da čovek možeda vidi svet i sve u njemu kao protivnika, uključujući porodicu i prijatelje.

Verovatno depresivni ljudi intelektualno znaju da su voljeni i da svet nije "protiv" njih, međutim,intelekt i razum igraju malu ulogu u stanju depresije. Ono što igra glavnu ulogu su osećaj neobjašnjive krivice, bespomoćnosti i dubokog očaja. Ponekad može biti tuga, a ponekad moždauopšte nema osećaja - samo tupa, paralizujuća utrnulost, sa uverenjem da je naizgled nemoguće dase stvari ikada poboljšaju.

2. Depresija nije slabost

,Depresija nema apsolutno ništa sa snagom ili karakterom osobe. Ona se ostvaruje kombinacijomgenetskih, bioloških i psiholoških faktora.

Ljudi koji boluju od bolesti kao što je rak, često se opisuju kao hrabri ili heroji. Osobe sa mentalnimbolestima zaslužuju isti jezik poštovanja, ali ga najčešće ne dobijaju, već bivaju stigmatizovani, tj.“obeleženi” kao neko koga treba izbegavati, stideti ga se, izopštiti ga iz društva. Uprkos velikimnaporima stručnjaka i lekara, u društvu je i dalje u manjoj ili većoj meri prisutna stigmatizacija,diskriminacija i prevalencija depresije i drugih mentalnih bolesti.

3. Depresija nije "prvi svetski problem"

Kao što smo već istakli, 350 miliona ljudi širom sveta pati od depresije. To je 5% svetske populacije.Od 20 do 40% žena u zemljama u razvoju doživljava postporođajnu (postpartalnu) depresiju - skorodvostruko više nego u industrijalizovanim zemljama.

Broj ljudi koji prepoznaju i prijavljuju simptome stručnjacima za mentalno zdravlje, mogu serazlikovati u raznim kulturama, ali zapravo ljudi izloženi riziku od razvoja depresivnog poremećaja
nisu određeni nacionalnošću, izgledom, rasom, starošću, socioekonomskim statusom, religijom,zanimanjem ili obrazovanjem.

Depresija nije diskriminatorna. Poruka javnosti je da se svi barem bazično edukuju o depresiji iliistraže statistiku, pre nego što počnu da šire netačne informacije o ovom oboljenju.

4. Depresija, a ne lekovi, ubija kreativnost

Postoji zajednička zabluda među kreativcima, tj. umetnicima- da bi stvorili velika dela, moraju dabudu depresivni, u stanju tuge, ozlojeđenosti, mučeništva. Otuda i mit o "napaćenom umetniku".Iako je istina da su neka od najboljih umetničkih dela proizašla iz velike patnje, postoji razlika izmeđuinspiracije izazvane prevazilaženjem nedaća, i ideje da se mora patiti da bi se uspeo. Kathryn Graddy,profesor ekonomije na Univerzitetu Brandeis 2 je u svom istraživanju proučavala efekte tugovanja(žalovanja) na kreativnost, analizirajući slike koje su nastale kod umetnika nastale u bližem periodunakon smrti njima bliskih osoba. Rezultati su pokazali da ne samo da umetnici ne proizvode najboljadela kada tuguju, već se njihova dela nastala u periodima ožalošćenosti opažaju i prodaju u mnogomanjoj meri, nego dela stvorena za vreme stabilnijih i srećnijih perioda.

Ideja stvaralaštva zasnovanog na emocionalnoj patnji i izbegavanju lečenja, nije samo apsurdna, već iopasna, ako spreči nekog da zatraži lečenje ili pomoć stručnjaka, u vezi bilo kog mentalnogproblema.

5. Antidepresivi vas ne "pretvaraju u zombija"

Uprkos strahovanjima, antidepresivi ne "oduzimaju vašu ličnost" ili "vas pretvaraju u zombija". Kao ivećina lekova, antidepresivi dolaze sa mogućnošću neželjenih efekata, ali sa napretkom u tehnologijii istraživanjima nastali su i prirodni antidepresivi, koji skoro i da nemaju neželjenih efekata.Depresija ne zahteva nužno uvek lekove. Međutim, u zavisnosti od ozbiljnosti simptoma, posebnokada je neko pokušao samoubistvo ili ima teške simptome koji ga ometaju u svakodnevnomfunkcionisanju, lekovi mogu spasiti život toj osobi, i lekari i psihijatri su ti koji procenjuju kada su oni iu kojoj meri, neophodni. Dakle, pre nego što kažete nekome da je bolje da se "skine sa tih lekova",shvatite da možda tražite od njih da svesno ugroze svoj život.

6. Prirodni anitepresivi ne stvaraju zavisnost

Za razliku od nekih anksiolitika ili preparata za spavanje, antidepresivi obično ne stvaraju zavisnost.Međutim, postoje prirodni preparati koji deluju kao blagi antidepresivi, a nisu registrovani kao lek,već kao dodaci ishrani – suplementi, kao što je Tensilen®.

,Tensilen® je dodatak ishrani prirodnog porekla sa blagim antidepresivnim dejstvom. U svom sastavuima S-adenozil metionin (SAM-e) i kompleks vitamina B. Aminokiselina iz Tensilena, SAM-e, je dobarprirodni antidepresiv, koji pozitivno deluje da se simptomi depresije, anksioznosti i stresa smanje.

,SAM-e je fiziološki esencijalan sastojak svake žive ćelije. Učestvuje u nekoliko važnih metaboličkihputeva i stimuliše više od 35 biohemijskih reakcija. Jedna od najbitinijih uloga SAM-e je sintezaserotonina, dopamina i noradrenalina, tzv.”hormona sreće”, čime se ostvaruje antidepresivni efekat.SAM-e tako pomaže da se oslobodi serotonin, koji će pomoći da se izborite sa depresijom.

Šta možemo da uradimo povodom depresije?

Jednostavnim preuzimanjem više odgovornosti, tolerancije, edukacijom sebe i drugih u vezimentalnih bolesti, preduzimamo korake neophodne za promenu načina na koji se mentalna bolestposmatra i leči, u ovoj zemlji, i na globalnom nivou. Depresija ne diskriminiše, i može uticati na bilokoga od nas u bilo koje vreme, uključujući i one koje volimo. Stigma i diskriminacija ljudi samentalnim bolestima treba da postane prošlost, kako bismo zajedničkim snagama pobedilidepresiju.

,https://www.who.int/en/news-room/fact-sheets/detail/depression

,http://people.brandeis.edu/~kgraddy/published%20papers/msjune2016_good.pdf