Ako vam je potreban taksi, kod nas je dovoljno da se nazove, dođe do taksi stanice, ili jednostavno mahnete rukom na ulici. U Rusiji je takođe mahanje rukom sasvim dovoljno, ali kako je u ostatku sveta?
Kako su Englezi oduvek bili posebni, ista stvar je i s njihovim taksijima. Naime, tamo je obavezno da sedite na zadnjem sedištu, a od vozača ste odvojeni staklom. Ako pak pokušate da sednete napred, Britanci će to smatrati nepotrebnim i nepristojnim pokušajem intimizacije. U Srbiji je s druge strane, sasvim uobičajeno da sedite pored vozača.
Što se Francuske tiče, ukoliko je plastični natpis TAXI osvetljen, znači da je auto slobodan i može da se zaustavi. No, ukoliko se u blizini nalazi taksi stanica, vrlo verovatno vam taksista neće stati jer očekuje da odete tamo. Takođe, kad uđete recite obavezno „bonjour“, a običaj je i ostaviti napojnicu od 10%.
Za razliku od starog kontinenta, u Japanu manje-više ljudi koriste železnicu, bilo podzemnu ili nadzemnu. Stoga je tamo taksi gotovo stvar prestiža i retko se njime vozi. Obavezno je pozivanje telefonom, a japanski taksisti uvek voze u belim rukavicama.
Što se tiče Egipta, tačnije Kaira, nedavno su uvedeni i taksiji samo za žene. Tako se stalo na put pritužbama lokalnog stanovništva, a žene se sad mogu i samostalno voziti taksijem.
Na Kubi će taksisti sami dolaziti do vas vide li vas na ulici, kao i u većini zemalja trećeg sveta, a mi vam samo možemo savetovati da dok uživate u čarima novih destinacija - ipak budete malo na oprezu.
