Loše navike su takve kakve su i treba ih izbegavati. Međutim, postoje i dobre navike koje mogu da postanu loše za vas ukoliko ne znate njihovu pravu "stranu medalje". Evo kojih pet zdravih navika koje zapravo iz vaših tela crpe vitamine i minerale.

U težnji da budemo zdraviji često pribegavamo unosu velike količine proteina, odnosno biramo hranu koja se lakše vari, a dobro apsorbuje, čime snabdevamo naš organizam energijom. I nije to ništa loše, osim ako ta zdrava hrana ne povlači iz tela vitamine i minerale.

Osim hrane postoji još zdravih navika koje svakodnevno praktikujemo, a koje iz organizma crpe blagodetne sastojke.

Uzimanje lekova za gorušicu u dugom vremenskom periodu

Antacidi smanjuju količinu želudačne kiseline. Međutim dugotrajna upotreba lekova ovog hemijskog sastava može da dovede do "uboijanja" vitamina B12, što nikako nije dobro za vaše ukupno zdravlje.

Vitamin B12 vam je potreban za sintezu hemoglobina, zdrav nervni sistem i dobru kognitivnu funkciju. Nedostatak ovog vitamina se može manifestovati kroz pernicioznu anemiju, slabu memoriju i uopšteno lošu kognitivnu funkciju, ukočenost ili trnce i ekstremitetima i hronični umor.

Dugotrajna upotreba antacida dovodi i do smanjenja vitamina iz grupe B, holina, koji je važan za vezivanje masti, za sintezu neurotransmitera i zdravu funkciju mozga.

Ukoliko pijete lekove za gorušicu, povećajte unos hrane bogate vitaminom B12, kao što je crveno meso, džigerica i riba. Da biste nadomestili holin jedite jaja i soju.

Unošenje previše proteina

Ukoliko jedete previše proteina možete u telu da stvorite kiselu sredinu koja ispušta amonijak, nus proizvod razgradnje proteina.Da bi kompenzovalo kiselu sredinu telo povlači alkalne metale poput kalcijuma.

Dugoročna visokoproteinska dijeta u kombinaciji sa hranom bogatom kiselinom, kao što je so, šećer, kafa, može da ima štetne posledice po kosti jer stvara nedostatak kalcijuma. Telu je potrebno mnogo vode uz proteinsku dijetu da ispere neželjene materije kao što je amonijak. Ovo može da optereti bubrege. Količina proteina koja vam je potrebna varira u zavisnosti od zdravlja, starosti i težine, tako da je neophodno da se obratite nutricionisti pre nego što se upustite u ovakav program ishrane da vam odredi koja je to vaša prava količina.

Uzimanje antibiotika

Antibiotici "ubijaju" bakterijsku infekciju bilo gde u telu, ali oni isto tako mogu da unište i dobre bakterije koje prirodno postoje u sistemu za varenje. Hronična upotreba antibiotika može da prouzrokuje narušavanje normalne flore probavnog sistema, što onda utiče na kompetan imuni sistem i može da izazove digestivne probleme.

Posle terapije antibioticima, bilo bi poželjno da unesete dozu probiotika kako biste nadoknadili uništene bakterije. U stabilizaciji flore može da vam pomogne i sveže voće i povrće koje nadoknađuje vlakna. Takođem dobre su i fermentisane namirnice kao što je kiseli kupus, kefir i kombuha.

Unošenje previše vlakana

Postoji mogućnost da se prilikom unosa velike količine vlakana smanji značajno apsorpciju minerala. Vlakna jesu jako važna za normalno funkcionisanje creva, kao i za spuštanje holesterola i normalno funkcionisanje hormona. Ono što je važno je da umesto težih unosite lako svarljiva vlakna iz svežeg voća u barenog povrća.

Izbegavajte da jedete velike porcije mahunarki, pirinča, pšenice i proizvoda od mekinja, koji mogu da izazovu nadimanje i gasove. Kada jedete ovakvu hranu pijte mnogo čiste vode da biste sprečili zatvor.

Uzimanje suplemenata za menopauzu

Izoflavoni iz soje mogu da imaju efekat sličan fitoestrogenu za organizam. To unači da oni mogu da oponašaju delovanje estrogena blokiranjem mesta receptora estrogena. Oni mogu da budu korisni jer su fitoestrogeni blagi estrogeni, koji su slabiji od normalnog i sintetičkog estrogena. Zbog toga se mogu zaštititi od štetnih ksenoestrogena, stranih estrogena iz hemikalija, plastike i sintetike. Postoji određena zabrinutost da štetni estrogeni mogu da budu povezani sa rakom.

Izbegavajte genetski modifikovane i konzervirane proizvode od soje, kao i proizvode sa konzervansima i aditivima.