Ubrzani ritam življenja, nagomilane obaveze i prevelika očekivanja koja imamo od sebe i života neminovno nam “nabacuju” ogromnu zver na naš vrat, za koji imamo utisak da nas zaposeda i ne pušta…ime joj je stres.

Stres predstavlja skup reakcija našeg organizma na štetne faktore iz radnog i uopšte, životnog okruženja. Bilo koji od ovih štetnih faktora, tj. činilaca stresa, naziva se stresor. On može biti fizičke, psihološke ili socijalne prirode.

Izvesna količina stresa je čak i motivišućeg karaktera, da bi funkcionisali i reagovali na izazove okoline, i ona se naziva "eustress” tj. dobar, pokretački stres. Ali, distres je ona vrsta stresa protiv koje se borimo. Ukoliko traje kratko dovodi do psihičke patnje, a dugotrajnim delovanjem ili kraćim, a jačim intenzitetom daje štetne posledice po fizičko i psihičko zdravlje.

Stres i srce:

Kada nas, recimo, juri ogromna životinja u mračnoj šumi, efekat stresa nas pokreće da pobegnemo, srce jače lupa, ubrzano dišemo, mišići se preplave krvlju. Supstance koje se luče pod stresom stimulišu da se masti i šećer brzo upumpavaju u krv, da bi se obezbedila trenutna energija. Povećanje otkucaja srca omogućava bržu cirkulaciju koja nam je najpotrebnija za mišiće, tako da možemo brže trčati. U ovakvim ekstremnim situacijama efekat stresa nam može i spasiti život. jer nas pokreće da pobegnemo, srce jače lupa, ubrzano dišemo, mišići se preplave krvlju.

Međutim, šta ako je stres hroničan? Rezultat je povišen krvni pritisak, koji ostavlja negativne efekte na krvne sudove, i uzrokuje mnogo štete po organizam uopšte. Stres može dovesti do ostećenja krvnih sudova i ubrzanog stvaranja naslaga- arteroskleroze. Dakle, pod uticajem stresa imate sužene krvne sudove, sa visokim krvnim pritiskom, cirkulišuću masnoću i šećer u krvi. Ovo može imati katastrofalne posledice ukoliko su vaši krvni sudovi već oštećeni , i ako se potpuno prekine dotok krvi do organa, kao što je srce ili mozak. Ponekad kratkotrajni stres može biti tako ogroman da može prouzrokovati mnogo štete. Nije iznenađujuće da snažna emocija, poput besa, znatno uvećava rizik od srčanog udara.

Stres i imuni sistem:

Deo odgovora na umerene stresore je “zatvaranje” imunog sistema. Na početku, ubrzo nakon pojave stresora, dolazi do javljanja imunog odgovora, ako stresor ostaje prisutan duže od jednog sata, imunološki sistem se “zatvara”, dok se ne vrati na nivo pre stresa. Međutim, ako stresor ostane prisutan još duže, imunološki sistem nastavlja da se smanjuje. Ova imunosupresija povezana sa hroničnim stresom, daleko je od benigne, i objašnjava zašto se lako razbolimo kada smo pod stresom.

Stres i memorija:

Kratkoročni stresori izoštravaju sistem memorije, i na taj način olakšavaju donošenje odluka i druge kognitivne i senzorne sposobnosti. S druge strane, kod dugotrajnog stresa, supstance koje se luče pod uticajem stresa se akumuliraju u celom organizmu, i uzrokuju oštećenje područja mozga zaduženih za pamćenje, kao što je hippocampus.

Stres i starenje:

Svaki organ različito stari i stres negativno utiče na sve njih. Neke od supstanci koje se luče usled stresa (toksične su kada se akumuliraju kod hroničnog dugotrajnog stresa) su glukokortikoidi (kortizol). Toksičnost glukokortikoida takođe ubrzava starenje mozga. Područja mozga koja su uključena u kognitivne i senzorne sposobnosti, kao što su pamćenje, donošenje odluka, razmišljanje i vreme reakcije, su najčešće kompromitovana u slučaju hroničnog stresa.

Jedna lekcija koju treba naučiti je da nas stres može ubiti polako, nekada i brzo, ali ako je hroničan i ne prolazi, definitivno sigurno.

Sada verovatno postavljate pitanje-kako se na najbolji način izboriti sa stresom? Postoji dosta načina I tehnika da se izborimo sa stresom. I priroda nam u tome može pomoći.

Stres je najveći uzročnik pojave nervoze, anksioznosti, panike i depresije. Mnoga od ovih stanja nastaju kao posledica stvarne biohemijske neravnoteže u mozgu i smanjene produkcije serotonina i dopamina, supstanci odgovornih za raspoloženje, energiju, apetit i spavanje. Stoga je neophodno vratiti balans serotonina i dopamina.

U našem organizmu se samostalno luči S-adenozil metionin (SAM-e), ali često u nedovoljnoj količini. To je zapravo i glavni uzročnik nagle promene raspoloženja, depresije, veće podložnosti stresu ili anksioznosti. Ako primetite da često prolazite kroz različite faze stresa, onda je to jasan znak da je vašem organizmu potrebna veća količina SAM-e, glavnog sastojka Tensilena.

Ako se nivo serotonina poveća, simptomi stresa se smanjuju!

Nivo serotonina, tzv. “hormona sreće” moguće je jednostavno i prirodno povećati redovnom primenom Tensilena®.

Da uspešno pobedite stres …pobrinuće se Tensilen®!

Pink.rs