Novogodišnji i božićni praznici nisu samo vreme opuštanja i zabave, to je i stresan period kada se povećava opasnost od srčanog udara, pišu britanski mediji pozivajući se na nove studije.

Najnovije istraživanje u Švedskoj je pokazalo da je, zbog stresa i anksioznosti, rizik od srčanog udara najveći za Badnje veče, i da vrhunac dostiže u 22 sata.

Naučnici su taj zaključak izveli na osnovu praćenja datuma i satnice 283.014 srčanih udara koji su se dogodili u periodu od 16 godina - od 1998. do 2013. godine - u Švedskoj, objavio je “Independent”.

Oni veruju da emocionalni stres i anksioznost povećavaju rizik, posebno među populacijom starijom od 75 godina, kao i dijabetičarima i onima koji imaju neko srčano oboljenje.

Švedski naučnici, koji su svoj rad objavili u Britanskom medicinskom žurnalu, zaključili su da se na Badnje veče rizik od srčanih udara povećava za 37 odsto.

Badnji dan je nešto “sigurniji”, kada se rizik povećava za 29 odsto. Rezultati istraživanja švedskih naučnika, pokazuju da novogodišnja noć nije ništa opasnija od drugih dana u godini.

Međutim, prvog dana Nove godine, rizik se povećava za 21 odsto. “Akutni bes, anksioznost, tuga, patnja I streš povećavaju rizik od infarkta miokarda (srčanog udara)”, napisali su naučnici.

Kao ilustraciju, naveli su mogućnost da članovi porodice tog dana, posle dužeg vremenskog perioda, posećuju rođake koje zatiču u lošem zdravstvenom stanju, pa stoga odlučuju da ih smeste u bolnicu.

Naučnici su zaključili i da se ponedeljkom rizik od srčanog udara povećava za 10 odsto, kao i da je osam sati ujutru najrizičnije vreme u toku dana, kada se rizik povećava za 60 odsto.

"Stresni ponedeljak" nosi sa sobom i viši krvni pritisak i povećan broj otkucaja srca. Zaključak je da je na Badnje veče u 22 sata najopasnije vreme kada se rizik više nego udvostručuje u odnosu na ostatak dana.

Naučnici su ukazali da je za Šveđane Badnje veče, koje slave 24. decembra, glavni praznični dan i da se stoga veruje da tada pojačane emocije dostižu vrhunac.