Gomila ljudi spremna je za ukrcavanje dok stoji na popločanoj stanici pre nego što se začuje buka starih vrata koja se otvaraju.

Iako je londonska podzemna železnica otvorena još 1863. godine, Budimpešta je vlasnica prve električne podzemne železnice na području Evrope. I posle sto godina, nju dnevno koristi hiljade i hiljade stanovnika i turista.

- To nije metro, to je podzemna železnica - kaže Ibolja, radnik u muzeju posvećenom najstarijoj žutoj liniji M1.

Muzej je zapravo spomenik zlatnom dobu podzemne železnice u kojem se mogu videti starinski smeđi i žuti vagoni na originalnim šinama i voštane uniforme mornarice. Još pre sto godina znalo se da ova je nova inovativna pruga brzo morala da zadovolji zahteve rastućeg grada, pa je koristeći naredne građevinske tehnike otvorena u kratkom roku od samo 21 meseca.

- Linija dva ima takođe jako zanimljivu istoriju. Postoji tajni bunker skriven nedaleko od metro-stanice Košut - kaže jedan radnik u muzeju. Između stanice Košut i Deak Ferenc, tajni tunel preusmeren je od glavne staze u F-4 objekat, tačnije bunker od 3.500 kvadratnih metara koji zauzima 39 metara podzemlja. Veruje se da je izgrađen pedesetih godina tokom izgradnje linije M2 i u strahu tadašnjeg premijera Matijasa Rakocija od nuklearnog napada. U njega može da stane 2.200 ljudi, a postoji direktan prolaz iz mađarskog parlamenta.

Vlada je planirala da pobegne preko metroa do železničke stanice Keleti i napusti Budimpeštu u oklopnom vozu. Srećom, nije se nikada koristio, ali je bio u pripravnosti do sedamdesetih godina. Njegovo postojanje je postalo poznato javnosti tek devedesetih, a trenutno se obilazi samo radi održavanja ili vrlo retkih obilasaka.

Dok većina stanovnika Budimpešte četiri podzemne linije posmatra kao jednostavan način da dođu od tačke A do tačke B, mnogi ne znaju istoriju metro linija.

- Svakodnevno koristim metro i nikada nisam primetio nešto neobično. Najčešća stvar koju vidim jeste mnogo ljudi koji ne kupuju karte i onda se iznenade kada moraju da plate novčanu kaznu. Očigledno je da ta usluga nije besplatna. Ipak, ljudi se i dalje raspravljaju sa kontrolorima - kaže Atila, lokalni turistički vodič.

Mađarski kultni film „Kontroll“ iz 2003. upravo je sniman na plavoj liniji (M3), a radi se o inspektoru koji treba da obezbedi sigurnost metro-linije. Nadrealistični film govori o podzemnom eko-sistemu u kojem mora da otkrije zašto toliko ljudi gine na prugama, ali dozvoli ljubavi da ga odvede na svetlost dana.

Inače, M3 linija je otvorena sedamdesetih godina prošlog veka i proteže se 16 kilometara ispod Pešte, čineći je najdužom linijom u gradu. Iako joj nedostaje istorijski šarm M1, i dalje možete videti kuriozitete dok menjate linije. Na primer, dvojezična poezija ispisana na pločastim zidovima iza crvenih plastčnih sedišta na stanici Deak Ferenc, koju je na mađarskom i na portugalskom jeziku napisao umetnik Žoao Vireira.

U međuvremenu, radoznala crvena mramorna skulptura iz osamdesetih, pod nazivom „Rođenje grada“ nalazi se u prolazu stanice Kalvin. Iako mnogi smatraju da podseća na ženske genitalije, ovaj apstraktan umetnički rad je u stvari poklon u čast ekspanzije grada. Najbolji deo je mačka koja se nalazi u donjem desnom uglu, za koju se veruje da donosi sreću ako joj pomazite rep.

Konačno, najmlađa metro-linija u Budimpešti M4 (zelena linija) čekala se čak 40 godina! Kada je izgradnja konačno počela 2004. godine, mađarske arhitekte zaduženi za razvoj novih stanica, želeli su da predstave moderan duh grada. Ta vizija se može videti u velikim dvoranama, betonskim gredama, akcentovanim bojama, i u slučaju stanice Bikas park, poplave svetlosti kroz valovite staklene ploče.

Posle borbe protiv korupcije i velikih sporova, linija je konačno otvorena 2014. godine tako postajući bastion moderne mađarske arhitekture. Iako joj je bilo potrebno toliko godina da se izgradi, M4 danas predstavlja modernu vremensku kapsulu koja čini da Budimpešta stalno bude u pokretu.