Sinan Gudžević održao je emotivan govor na komemoraciji Dušku Vujoševiću.
Duško Vujošević je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj košarci, a Srbija će se ovog utorka oprostiti od legenardnog trenera.
Vujošević je preminuo u sredu 8. aprila u 68. godini.
Njegov odlazak je rastužio širu javnost u Srbiji i regionu, ali i ljubitelje košarke širom Evrope, a u Skupštini grada Beograda održana je komemoracija legendarnom treneru.
Na njoj je emotivan govor održao prijatelj Duška Vujoševića, Sinan Gudžević.
- Duška sam poznavao 40 godina ravno. Sa njim me je upoznao u restoranu Zagreb partizanovac Božo Koprivica. To je bilo za vreme Jugoslavije, dok je Duško još živeo sa roditeljima i sestrom Natašom u Zemunu. U tri sedmice marta i aprila ove godine, smrt nemilosna izvršiteljica izješe po vremenu vreme, odnela je i Boža i Duška. Partizana su pune knjige Boža Koprivice, a bez Duška se ne može ni zamisliti. Kakav dobro obavljen posao smrti, kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu. Od Duška sam saznao za smrt Božovu, a nakon komemoracije stigla je vest o Duletovoj smrti. Ovde sam po želji Duletove porodice. Jutros mi se čini da je vreme od kako se znam sa Duškom, prošlo dlanom o dlan. O smrti kažemo da znamo sve, ali nas uvek iznenadi. Vidimo već sedam dana kako pripadnici nacije Partizanovaca, žale Duška Vujoševića, ako takvih ima da ne znaju, on je više puta izjavio da je on po nacionalnosti Partizanovac.
Njemu koji im je priredio više radosti nego svi pre njega i posle njega. I strukture košarkaškog i drugih klubova su se priključili tome žaljenju. Narodna žalost je dobra reč, iako ona nije proglašena. Duško je za mnogo ljudi bio narodna radost, pa je i žalost za njime narodna. "Svako je žalan i bolan kada mu umrte neko od bližnjih, ali smrt žali i grad". Rođen je u Titpogradu, majka Vukica, otac Nikola, roditelji su Crnogorci. Sele se u Beograd, otac ekomnomista, majka službenica. Dule u Beogradu krenuo u osnovnu školu na Dušanovcu. Počeo studuirati na Pravnom fakultetu, a paralelno se upisao na trenersku školu. Završio ju je, a fakultet nastavio. Kada je postao prvi trener Partizana imao je 27 godina. Osvojio je prvo prvenstvo 1987. godine, dve godine kasnije upoznaje Anu, buduću suprugu.
Iz Partizana će Duško otići u Italiju, Španiju, Francusku, jednu srezonu trenira i Zvezdu, posle se vaća u Partizan i čini ono štoi ga čini najvećim. Uglavnom je klub pomagao treneru da postane bolji, da se proslavi. To je uobičajen princip napretka. Akli ima trenera koji su više dali Partizanu, u fudbalu Ile Špic, Stjepan Bobek... Duško je zahtevao da se igrači usavršavaju vežbanjem, bio je nepopustljiv. Vežbom se i papagaj nauči da govori, rekao mi je jednom - rekao je on.
Autor: D.Bošković
