Da bi se crno-beli domogli borbe za top osam Evrolige, trebalo bi nešto drastično da se promeni u igri, a zasad tome nema naznaka.
Trenera Partizana Željka Obradovića je nakon poraza od Armanija iznervirala novinarska konstatacija da crno-belima ne preostaje ništa drugo osim da časno odigraju ostatak sezone u Evroligi.
Trofejni stručnjak nikako se ne slaže s tim da je skor 2-8 znak da njegova ekipa više nema šta da traži u borbi za doigravanje, odnosno za bar deseto mesto koje donosi plej-in.
- Da sad u desetom kolu završimo u Evroligi? Videćemo na kraju gde ćemo da budemo, pa neka bude kako bude, ali ćemo sigurno skupo prodati kožu. Makar ja - bio je jedan deo Obradovićevog odgovora koji jasno daje do znanja da on i dalje ima visoke ambicije.
Foto: Tanjug/Marko Đoković
Ali koliko je to zapravo realno? Iskusni trener Vlade Đurović, na primer, smatra da Partizan nema ni teoretske šanse, a to bazira na činjenici da nosioci igre nisu na nivou "gornjeg doma" Evrolige.
Šta bi zapravo Karlik Džouns i drugovi trebalo da urade? Ako uzmemo u obzir prošlu sezonu, za deseto mesto je bilo dovoljno 17 pobeda, tada su crno-beli ostali kratki za jedan trijumf. Ove sezone odigrano je deset kola, ostale su još 24 utakmice. Dakle, klub iz Humske bi do kraja ligaškog dela sezone morao da ostvari čak 15 pobeda i doživi devet poraza. Pitanje je da li je u stanju tako nešto da uradi i da od narednog četvrtka uđe u potpuno drugačiji mod.
Instinkt "ubice": Karlik jedini ima žicu
Nekako je najbliži ulozi čoveka odluke Karlik Džouns, ali je daleko od vrhunskog "klačera". Pokazali su Sterling Braun, Ife Lundberg i Brendon Dejvis da nisu dorasli toj ulozi. Lundberg je, doduše, baš protiv Partizana pokazivao tu sposobnost, ali sada se i on uklopio u sivilo.
A prva sledeća prepreka stavlja izuzetan teret na igrače i struku Partizana jer kao gosti u Areni igraju s najljućim rivalom Crvenom zvezdom, a to nije običan evroligaški meč, već "više od igre", gde se pobeda posebno slavi, a poraz neuobičajeno boli. Obradović nema mnogo vremena za taktičku pripremu ekipe, ali ni za ono još bitnije - da psihološki vrati tim iz minus faze.
Ekipa je, slično prošlosezonskoj, već navukla epitet luzera, čini se da je jednostavno ostala bez karaktera u smislu da protivniku zada konačan udarac. Momci koji nose crno-beli dres umeju da igraju košarku, ali među njima nema klasičnog "ubice", nekog ko će, poput Pantera i Nanelija, uzeti loptu kada teku odlučujuće sekunde i proturiti loptu kroz obruč.
Autor: Aleksandra Aras
