Ženska košarkaška reprezentacija Srbije treći uzastopni put nastupiće na Olimpijskim igrama.
U oba navrata, u Riju i Tokiju, naš nacionalni tim predvođen selektorkom Marinom Maljković, igrao je u polufinalu. Jednom se okitio bronzom, drugi put zauzeo četvrto mesto.
Utisak je da će u Francuskoj imati vraški težak posao da ponove taj uspeh.
Smena generacija i odlazak vedeta tima kao što su Sonja Vasić (Petrović), Jelena Bruks (Milovanović), Ana Dabović... ostavio je traga, pa je na Evropskom prvenstvu u Sloveniji prošle godine ostvareno tek peto mesto.
U međuvremenu od nacionalnog tima se u ranim životnim godinama oprostila i Aleksandra Crvendakić, koja je trebala da bude predvodnica novog tima.
Sve to stavlja Srbiju van borbe za medalje.
No, ipak, naše dame ni na nekim prethodnim takmičenjima nisu bile među favoritima, a vraćale su se kući sa medaljama oko vrata.
Magija Marine Maljković i njenog stručnog štaba, umiksovana sa talentom, kvalitetom i nadasve borbenošću na terenu, umeli su da iznevere sve prognoze. Pa, zašto ne bi i sada?
Srbija je u teškoj grupi na Olimpijskim igrama. Grupa u kojoj su Kina i Španija, koje slove za ekipe koje će se boriti za medalje, svakako je teška. Tu je i Portoriko, prvi rival našem timu (nedelja 21 čas), najlakši rival na papiru i rival koji mora da se dobije kako bi naš tim konkurisao za put u Pariz.
Imaju rivali, pogotovo Kina i Španija, veliki kvalitet u rosteru. Kina je aktuelni svetski vicešampion i šampion Azije, po FIBA renkingu peti favorit u Francuskoj. Stoga su prvi favoriti u grupi iako nisu briljirali u pripremnom periodu. Imena poput Meng Li, Ksu Han, Jueru Li, možda ne znače puno onima koji pomno ne prate žensku košarku, ali su u ovom sportu izuzetno poznata i cenjena. Dugo su na okupu, a uz podatak da imaju čak tri igračice sa preko 200 cm visine, govori da su u reketu prilično nezgodne.
Slična priča važi i za Španiju. Poput Srbije, izvršile su smenu generacija i ostale bez Domingez, Palau, Ksargaj... Pitanje je da li su Olimpijske igre vreme za špansku renesansu? Šest godina su bez medalje na velikim takmičenjima, pa su u tim vratili preiskusnu veliku zvezdu ženske košarke Albu Torens. Pored nje, tu su iskusne Marija Konde, Kueralt Kasas, Maite Kazorla, takođe iskusna Laura Gil, kao i naturalizovana Megan Gustafson. Problem može da predstavlja odsustvo prve opcije pod koševima Rakel Karere.
Portoriko je najveća nepoznanica. Debitovali su na prošlim Olimpijskim igrama kada su izgubili sve utakmice, ali su već 2022. godine na Svetskom prvenstvu stigle do četvrtfinala. Glavna zvezda tima je Mija Holingšed, a prate je Arela Girantes, Brajana Džons, Isalis Kinoses, Pamela Rosado...
Srbija u prvom kolu igra upravo protiv Portorika i ta utakmica bi mogla da odredi dalji tok našem timu.
Iako pričamo o smeni generacija, treba reći da ipak postoji itekako iskustva u timu. Ivon Anderson na bekovskim i Tina Krajišnik na centarskim pozicijama imaju preko potrebno iskustvo, jednako kao Nevena Jovanović, Saša Čađo i Dragana Stanković. Jovana Nogić izrasta u vođu tima kada su poeni u pitanju, a svojom borbenošću mesto u timu sada već u nizu drže Ivana Raca, Angela Dugalić, Mina Đorđević, Aleksandra Katanić, kao i Maša Janković, koja je do sada imala status najmlađe u timu. Sada će tu ulogu poneti Nadia Smailbegović, debitant, koja godinama gradi karijeru u veoma jakoj mađarskoj ligi.
Mnogi su otpisali Marinine "lavice" i smestili ih pri začelju liste od 12 učesnica.
Uz iskustvo Marine Maljković i njenog stručnog štaba, pre svih Ljubice Drljače, ovo je sastav koji može sigurno do četvrtfinala. A, tamo, uz određenu dozu sreće koja je nezaobilazan faktor u sportu, možda i korak više.
Autor: Dubravka Bošković
