Sašo Filipovski je napustio crno-bele posle niza poraza, a tim će do kraja sezone predvoditi Aleksandar Matović.

- Nije neočekivano što sam otišao. Imali smo previše teških poraza, koji sigurno nisu uticali na energiju u ekipi i van ekipe, tako da treba priznati da sam očekivao bolju sezonu, više pobeda, zato sam i došao u Partizan. Zahvaljujem ljudima na šansi i poverenju, radio sam naporno iako je bilo teško pokazati u ovom kratkom periodu neki rad i svoje znanje - kazao je za Bhbasket Sašo Filipovski i dodao:

- U Evropi smo uspeli da se kvalifikujemo među 16, dobili smo neke velike ekipe, ne treba se stideti tih pobeda, jer dobiti Uniks i Huventud i proći dalje, a posle dobiti i Trento, koji je savladao Milano i Lokomotivu sa visokom razlikom, kao i Lokomotivu kod kuće - to je deo sezone koji je dobar. Ali, za drugi osećam neispunjenost i žao mi je što nismo napravili više u ABA ligi. Davao sam mnogo sebe i očekivao sam da ćemo imati više pobeda.

Žal što nije imao priliku da se predstavi navijačima Partizana.

- Žao mi je što nisam iskusio tog "šestog igrača“ koji je za Partizan veoma važan. Sve ekipe koje imaju jakog "šestog igrača“, mnogo su izgubile zbog ove situacije. Žao mi je što nisam iskusio Arenu, mislim da bi utakmice koje smo izgubili na poen-dva, bile završene drugačije.

Usledilo je pitanje o odlasku Gordića i Mekintajera.

- Ne bih rekao da su ti igrači koji su otišli loši. To su dobri igrači, koji imaju dobro iskustvo i taj Gordić i Mekintajer sada igraju dobro. Svaka ekipa je živo biće, u njoj vladaju energije kao u prirodi, rušilačke energije raspada i energije napretka. Te energije uvek deluju između sebe. I svaki čovek ima te energije u sebi. Da se pokazuje prstom, da se traži izgovor, da se pljuje, da izraziš svoju frustraciju i strah, da se ne pogledaš u ogledalo. A sa druge strane imamo i onu drugu stranu koju svi imamo u sebi, to je neka ljubav, predanost, poštenje. Mislim da je čovek rođen sa mogućnošću da bira, svi možemo da biramo, moramo da naučimo da vladamo tim energijama koje vladaju u nama, a one vladaju i u ekipi. Ponosan sam da sam bio deo Partizanove porodice sa velikom tradicijom, sa mnogo igrača, stvaranja i uspesima. U ovom momentu mi je i teško, želim im sve najbolje.

- Biram da sam zahvalan, da ne upirem prstom, da ne kukam i opravdavam sebe, već kao trener da prihvatim odgovornost i prihvatio sam odgovornost. Momci treniraju naporno, iako je bilo odlaska. Normalno da ekipa koja je sastavljena od pojedinaca, ne znači da oni mogu da žive zajedno i rade zajedno. I moja žena možda ne bi bila dobra za vas, kao što vaša žena ne bi mogla da bude dobra za mene, a kamoli kada imate 14 igrača u jednoj ekipi koji žive zajedno, tu ima mnogo energija, neke stvari se poklapaju, neke ne.