Lupanje i preskakanje srca, kao i zamaranje, simptomi su postkovid stanja.
Tegobe sa srcem, umaranje, aritmije, samo su neke od posledica korona virusa, rekla je u Jutarnjem dnevniku dr Marija Zdravković iz KBC "Bežanijska kosa". Ona je objasnila i ko se najbrže oporavlja posle kovida, kao i da li postoji razlika između muškaraca i žena kada je stabilizacija organizma nakon bolesti u pitanju.
Korona ostavlja posledice na kardiovaskularni i respiratorni sistem, smanjuje se kapacitet disanja, pojavljuje se miokarditis, a brojne su i aritmije. Direktorka KBC "Bežanijska kosa" kaže da je oko 120, od ukupno 3.500 pacijenata nedeljno, upućeno sa suspektnim postkovid stanjem.
Foto: Tanjug/Tara Radovanović
Dr Zdravković kaže da bi pacijent trebalo da dođe na pregled obrađen u domu zdravlja od strane izabranog lekara sa osnovnim laboratorijskim analizama i sa isključenim drugim težim oboljenjima. Ukazuje da je najveća greška odmah smatrati da pacijent ima postkovid sindrom, a ne isključiti teža oboljenja, čega je bilo. Zato se urade laboratorijske analize, kardiološki pregledi i pregled pulmologa - a vrlo često se uključuje i endokrinolog, fizijatar, reumatolog u zavisnosti od kliničke slike.
Posledice se najčešće reprekutuju na karidovaskularni i respiratorni sistem, smanjen kapacitet disanja, fokalni miokarditis, u praksi se ogledaju kroz aritmije, ima i onih koje su opasne po život.
- Pacijenti koji imaju težu sliku imaju duži oporavak. Postoje osobe koje u prvom trenutku nisu imale težu kliničku sliku. Kovid se razvukao i dugo je trajao, možda se nisu na vreme javili. Bitno je da se posledice dijagnostikuju i leče - napominje Zdravkovićeva.
Foto: Pixabay.com
Ko je imao hronično oboljenje ono se pogoršalo tokom kovida, srčana insuficijencija prerasla je u koronarnu bolest, a posledice osećaju i plućni bolesnici. Doktorka podvlači veliki broj sličnih slučajeva, pacijenata koji su dolazili zbog lupanja i preskakanja srca, zamaranja, lupanja srca, ali bez drugih tegoba. Obično se ispostavi da imaju postkovid miokarditis.
Žene su u nešto lošijoj situaciji verovatno zbog hormonalnog statusa i slabije fizičke aktivnosti, a najbolje se oporavljaju osobe koje su pre kovida bile u dobroj fizičkoj kondiciji.
- Uvek savetujemo, ne samo zbog kovida, da se misli na ishranu, da se vrši kontrola telesne mase, i fizičku aktivnost, ali ne bez provere kardiološkog statusa - podvukla je Zdravkovićeva.
