Prema njegovom pisanju, Republika Srbija uvela je preporuke kada je reč o sahranjivanju osoba preminulih od kovida 19, ali sprovođenje tih mera razlikuje se od grada do grada. Budući da iz dana u dan u Srbiji raste broj umrlih od kovida 19, pogrebna preduzeća, po nalogu Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, sahrane inficiranih obavljaju u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i merama koje se primenjuju za sahranjivanje lica obolelih od infektivnih bolesti, kažu u JKP „Pogrebne usluge“ iz Beograda.

„To znači da se prethodno dezinfikovani posmrtni ostaci prvo smeste u limeni uložak koji se zavari, a nakon toga u drveni sanduk koji se dezinfikuje. Transport preminulih se obavlja specijalizovanim vozilima koja se više puta dezinfikuju pre i nakon transporta“, kažu u JKP „Pogrebne usluge“. Iz ovog javnog preduzeća navode da porodice preminulih mogu izabrati da li pokojnika žele da kremiraju ili pokopaju, da ne postoje posebno predviđena mesta za sahranjivanje osoba preminulih od kovida 19, i da se sahrane mogu realizovati i u toku perioda ograničenog kretanja uz posebno odobrenje MUP-a Srbije.

„Ako je osoba preminula od posledica bolesti kovid 19, a članovi porodice su u izolaciji, mogu da daju ovlašćenje drugim licima da zakažu i obave sahranu. Za ostale sahrane, postoji ograničenje od 10 osoba koje mogu da prisustvuju svim sahranama, pri čemu je u ispraćajnim kapelama dozvoljeno prisustvo pet osoba, uključujući i sveštenika, a saučešća se izjavljuju bez ulaska u ispraćajne kapele i bliskog fizičkog kontakta“.

Pojedini gradovi, poput Valjeva, Kruševca i Kikinde, doneli su odluke na nivou lokalne samouprave, po kojima će grad snositi troškove sahrana osoba preminulih od posledica zaraze virusom korona. Slično je uradila i lokalna vlast u Novom Sadu, koja je odlučila da po 100.000 dinara (oko 800evra) bude isplaćeno porodicama svih stanovnika Novog Sada koji su umrli od virusa korona.

Muškarac iz Kikinde star 59 godina, prva žrtva virusa korona, sahranjen je po novim pravilima: na pogrebu je bilo svega nekoliko ljudi koji su ga ispratili na večni počinak, grobari su nosili zaštitna jednokratna odela, maske, rukavice i obuću, a kapela na kikindskom groblju prethodno je dezinfikovana. Među prisutnima nije bilo ćerke, sina i supruge jer su oni u izolaciji. Nove mere se uveliko poštuju na grobljima, usled epidemije korona virusa u Srbiji, piše Srbija danas u tekstu Saše Džambića 27. marta 2020. godine.

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže da nema mesta strahu od kovčega gde je telo osobe preminule od kovida 19, a odstupanja od strogih pravila prilikom sahranjivanja objašnjava time što je „epidemiološki gledano, živ čovek mnogo opasniji od leša“.

– Živ čovek kija, kašlje, raznosi klice. Jednom kad je umro toga nema. Zakon je strog zato što ne pravi razliku između pojedinih zaraznih bolesti. Ali kovid 19 ne može da se upoređuje sa bolestima poput kuge, antraksa, čiji su prouzrokovači neuporedivo uporniji i stoga opasniji. Ako je čovek umro od respiratorne infekcije kao što je kovid 19 ili kao što je grip, onda je mogućnost da posmrtni ostaci posluže kao put širenja bolesti, epidemiološki gledano, minimalna – objasnio je Radovanović.

Iako mere u borbi protiv virusa korona u Srbiji spadaju u strožije, stopa smrtnosti, koja u Srbiji prema zvaničnim podacima iznosi 1,98 odsto, pokazuje da nema potrebe za rigoroznim merama kada je u pitanju sahranjivanje preminulih, smatra epidemiolog Zoran Radovanović.

U zemljama Zapadnog Balkana, mere predostrožnosti su fleksibilnije u odnosu na navedene zemlje. U Crnoj Gori preminuli se sahranjuju isključivo u krugu najuže porodice. Međutim, upravo se sahrane u pojedinim mestima tih država povezuju sa širenjem virusa.I u Bosni i Hercegovini je zabranjeno da veći broj ljudi prisustvuje sahranama, dok u Hrvatskoj mere nalažu da od članova najuže porodice pokojnika, koji mogu prisustvovati sahrani, niko ne sme imati povišenu temperaturu niti ikakvo pogoršanje zdravlja, a na čitulji se ne sme napisati mesto i vreme sahrane, piše Gordana Ćosić za Radio Slobodnu Evropu, 29. aprila 2020.godine.

Direktor JKP „Beogradska groblja“ Dragan Baltovski kaže da je, prema mišljenju Instituta „Batut“ tretman sahranjivanja preminulih od korone isti kao i kod onih koji su oboleli od gripa.

– Osoba koja premine od korone ne može da širi zarazu, ali smo mi oprezniji da bismo eventualno sprečili neke neželjene posledice. Imaju odelo za jednokratnu opremu, maske, rukavice, sve, kao mere zaštite – navodi Baltovski. Ističe i da porodici preminulog savetuju da na pogreb ne dolaze stariji od 65 godina.

– Takođe, da se ne izjavljuje saučešće u klasičnom smislu, da nema rukovanja, ljubljenja… kao i da se nose maske i rukavice. Na otvorenom može da bude 5 do 10 ljudi i uglavnom je tako. Smanjeno je prisustvo ljudi na sahranama, celokupan naš život se promenio, pa i u domenu ispraćajanajmilijih.

Širom sveta kovid 19 nam priređuje sumorne scene pokojnika bez voljenih u blizini koji bi ih oplakali. I te slike ne samo da izazivaju strah od smrti, već i od samih mrtvih. Strah mogućnosti dobijanja virusa od zaraženih leševa. Mogu li mrtva tela zaraženih da prenesu kovid 19? Je li bezbedno održati sahranu? I treba li žrtve da budu pokopane ili kremirane? Virus može biti na koži i u telesnim tečnostima, zbog čega je, kažu stručnjaci, neophodno da se umrli prvo stavi u limeni, pa u drveni sanduk. Izuzetno je važno da se poštuju procedura i propisi u vezi sa sahranjivanjem osobe umrle od kovida 19! Način ukopa, specifičan za pandemije, dodatno poskupljuje i sahranu. Pored toga, dodatne troškove imaju i pogrebna preduzeća koja znatno više sredstava izdvajaju i za zaštitnu opremu zaposlenih, kao i za dezinfekciju groblja – piše list Kurir 12. decembra 2020. godine.

Dr Goran Belojević, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, rekao je za Kurir televiziju da se sahranjivanje umrlih od kovida obavlja potpuno isto kao što je svojevremeno to rađeno sa umrlima od variole vere.

– Virus se može preneti i sa umrlog. On može biti na površini kože ili u telesnim tečnostima umrlog, tako da je neophodno da svi umrli koji imaju dijagnozu U07.1 ili U07.2, što je šifra kovida 19, budu što pre, bez mnogo nošenja leša, stavljeni u limeni kovčeg, pa u drveni – objašnjava dr Belojević i dodaje da virus, u slučaju da nisu ispoštovane procedure, može zaraziti i zemlju i podzemne vode. Dodaje da je ovakav način sahrane u prvom mahu i dupli trošak za porodicu.

– Toliko koliko košta drveni kovčeg, košta i limeni. Ne znam da li to država kasnije refundira, ali porodica to mora da pokrije u prvom mahu. Ako je drveni 15.000 dinara, onda je toliko i limeni. Međutim, to se jednostavno mora. Sada je vreme smrti, a ovaj virus je otelotvorenje đavola. A kada se masovno umire od zarazne bolesti, onda se sve, pa i sahrana, mora tome prilagoditi – kaže dr Belojević i dodaje da razume da je porodicama teško jer se ne mogu oprostiti sa pokojnikom.

Identifikaciju preminulog od kovida 19 obavlja jedan član porodice. On nema kontakta sa preminulim, kratko se zadržava i nosi zaštitnu opremu. Telo se smešta u limeni sanduk, koji se zavari. Limeni sanduk se stavlja u drveni i potom predaje pogrebniku. Tela preminulih od korone se ne kupaju, ne čiste, ne briju i ne češljaju. Način sahranjivanja je propisan posebnim Pravilnikom o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlog lica. Pravilnik je u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Evo šta o istoj temi piše Bi-Bi-Si 9. maja 2020. godine.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dok god su preduzete sve neophodne mere opreza, nema razloga za strahovanje da će se kovid 19 raširiti preko mrtvih tela. Virus SARS-CoV-2, koji je odgovoran za ovu bolest, prenosi se uglavnom preko kapljica koje ispuštaju ljudi, na primer, kada govore, kijaju ili kašlju. Međutim, on može da preživi i do nekoliko dana na određenim čvrstim površinama.

– Do dana današnjeg nema dokaza da su mrtva tela prenosila ovu bolest živima – izjavio je Vilijam Adu-Krou, portparol Panameričke zdravstvene organizacije.

– E sad, uprkos tome, ovo ne znači da kad kažemo da oni nisu zarazni, treba toliko da volite mrtve da poželite da ih ljubite ili tome slično – dodao je ovaj ekspert. I dalje moramo da se držimo prevencije i kontrole. Preporuke SZO navode da „sem u slučaju hemoragijske groznice (kao što su ebola i marburg) i kolere, mrtva tela generalno gledano nisu zarazna. „Samo pluća pacijenata sa pandemijskom influencom, ukoliko se ne rukuje njima pravilno tokom autopsije, mogu biti zarazna. Inače, leševi ne prenose bolesti.“

Ali leševi ljudi koji preminu od akutnog respiratornog sindroma i dalje u plućima i drugim organima mogu da sadrže žive viruse. Oni mogu da se otpuste tokom autopsije, u kojoj se koriste medicinski alati, ili tokom unutrašnjeg pranja. Rođaci ili prijatelji žrtve kovida 19 moraju da budu sigurni da su za ukop ili kremaciju telo spremili adekvatno obučeni i zaštićeni profesionalci, kao što su radnici pogrebnog preduzeća. Na nekim mestima, prost broj smrti izazvanih kovidom 19 doveo je do krize u pogrebnoj profesiji. I u sklopu smernica o socijalnom distanciranju, u nekoliko zemalja sahrane su zabranjene. Druge ih i dalje dozvoljavaju, ali uz strogo ograničeno prisustvo ožalošćenih. SZO kaže da porodica i prijatelji preminulog mogu da vide telo tokom sahrane, dok god se pridržavaju određenih ograničenja.

„Ne smeju da dodiruju ili ljube telo i moraju da peru ruke temeljeno sapunom i vodom posle toga; mere fizičkog distanciranja moraju strogo da se primenjuju (najmanje jedan metar između ljudi)“, kaže se u smernicama.

Ljudi sa respiratornim simptomima ne treba da idu na sahranu ili makar moraju da nose masku na licu da bi sprečili širenje infekcije, dodaje se. A deca, ljudi stariji od 60 i osobe na imunosupresivima ne smeju da imaju bilo kakav direktan kontakt sa mrtvim telom. SZO takođe kaže da su i ukopi i kremacije podjednako prihvatljivi.

„Rasprostranjen je mit da osobe koje su umrle od zaraznih bolesti moraju da se kremiraju, ali to nije istina.Kremacija je pitanje kulturološkog izbora i dostupnih resursa. Oni čije je zaduženje da rukuju telima – na primer, da ih polože u grob – moraju da nose rukavice i da temeljno operu ruke pre i posle te radnje, bacivši rukavice koje su koristili. Nema potrebe za ubrzanim odlaganjem tela žrtava kovida 19“, dodaje SZO.

Takođe nije neophodno spaljivati stvari pokojnika, ali njima se mora rukovati u rukavicama i temeljeno ih dezinfikovati deterdžentom, 70-procentnim rastvorom etanola ili varikinom. Odeća može da se opere ili u mašini sa deterdžentom za veš na visokim temperaturama (60−90 °C) ili potopljena u vrelu vodu i sapun u velikom bubnju, mešajući ih uz pomoć štapa i izbegavajući prskanje.SZO kaže da „dostojanstvo pokojnika, njihove kulturološke i verske tradicije i njihove porodice, moraju da se poštuju i štite tokom čitavog procesa“.

Ali kako se panika širi, to se u nekim delovima sveta pokazalo izuzetno teško.

Mervin Teran, šef ekvadorskog udruženja pogrebnih preduzeća, rekao je za Bi-Bi-Si Mundo je da se situacija „potpuno otrgla kontroli“ u pokrajini Gajas, gde je za samo nekoliko nedelja od kovida 19 preminulo više od 10.000 ljudi. Ekvador je druga najpogođenija zemlja u Latinskoj Americi, odmah posle Brazila. Zdravstveni sistem nije uspeo da izdrži pritisak; kovčezi i tela ostajali su danima na ulici kad bi se prepunile mrtvačnice. Bolnice su slale tela u skladišta bez klimatizacije ili adekvatne infrastrukture za čuvanje leševa.

„Čak i za nas, koji smo naviknuti na realnost smrti bilo je veoma teško da ulazimo u skladišta da bismo identifikovali tela. Leševi su se nadimali i prštali od tečnosti posle svega 24 časa“, kaže Teran. Slike masovnih grobnica u Njujorku, brazilskom gradu Manausu ili Istanbulu završavale bi u svetskim vestima.

Ali surova realnost u vreme virusa korona ne bi smela da spreči da se mrtvima pruži dostojanstven oproštaj i njihovim voljenima omogući prostor za ožalošćenost, kaže SZO.