Postkovid sindrom je vrlo ozbiljna i zabrinjavajuća stvar, pokazale su studije sprovedene širom sveta, a o tome svedoče i domaći lekari.
Od izbijanja epidemije koronavirusom u Srbiji je do sada zaraženo 1.425.147 ljudi, u proseku skoro svaki peti građanin, a mada su se od bolesti kovid 19 mnogi uspešno izlečili, sve je više onih koji i mesecima posle preležane infekcije osećaju blaže ili teže tegobe. Srčani udar, moždani udar, podrigivanje, dijareja, promene raspoloženje, hrkanje, crvenilo očiju, pa čak i smanjenje penisa i problemi sa intimnim odnosima samo su neke od posledica zaražavanja kovidom koje mogu da potraju i po nekoliko meseci posle preležane infekcije, pokazale su studije koje su sprovedene širom sveta.
Neke od tih studija otkrivaju da oko 30 odsto pacijenata s kovidom ima posledice i posle nekoliko meseci - pored umora, teškoća s disanjem, problema sa srcem, pamćenjem i takozvane moždane magle, mogu da se razviju i novi simptomi, koji se nikada nisu manifestovali pre i tokom bolesti, kao što su emocionalna labilnost, poremećaji raspoloženja, anksioznost i nesanica.
Foto: Unsplash.com
Dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, rekla je za Kurir da je postkovid sindrom individualan i da nije isti kod svakog pacijenta.
- Na to dosta utiče kada je pacijent preležao virus, da li je na početku epidemije, kada je virus bio najagresivniji, ili sada kada hara omikron, koji daje blaže kliničke slike. Ono što je primetno kod većine pacijenata koji se javljaju lekarima je da su posle preležane infekcije malaksali, imaju gubitak energije i snage i imaju stalnu potrebu za odmorom. Mnogi od njih imaju i gubitak apetita i blage vrtoglavice. To su neki najčešći blaži simptomi - kazala je dr Šehić i dodala:
- Ono na šta bi ljudi trebalo da obrate pažnju i da se obavezno jave lekarima je ukoliko posle virusa imaju problema sa disanjem ili poremećajem srčanog ritma. To su najčešći teži oblici postkovid sindroma. Kod onih pacijenata koji su i pre infekcije imali neku bolest posle kovida dolazi do pogoršanja primarne bolesti.
Foto: TV Pink Printscreen
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek rekao je nedavno da je veoma opasan postkovid sindrom, koji uglavnom svi zaboravljaju.
- Mladi imaju lakšu kliničku sliku i prebole kovid, ali dešava se da se ti isti pacijenti posle nekoliko meseci vraćaju sa infarktom miokarda, sa moždanim udarima. Nije sve rešeno kada završite s kovidom 19. Postkovid sindrom je vrlo ozbiljna i zabrinjavajuća stvar - rekao je dr Đerlek.
Takođe, i urolog i seksolog prof. dr Aleksandar Milošević istakao je da koronavirus zahvata krvne sudove i ćelije, a mada novi soj korone omikron ne podiže d-dimer, on utiče na psihu, kao i na našu seksualnost.
- Moguće je da korona utiče na smanjeni broj spermatozoida, ali na to utiče i sam način života, jer to zavisi i od toga koliko se krećemo. Testosteron se stvara kretanjem. Ako samo sedimo u kući i za kompjuterom ili telefonom, dolazi do pada. Nama će možda trebati cela godina da se vratimo u normalu nakon svega ovoga. Suština je da muškarac mora da ode kod urologa na ispitivanje - rekao je prof. dr Milošević i dodao:
- Korona nikako ne utiče na smanjenje polnog organa kod muškaraca, već on samo može izgledati manje ukoliko zbog različitih faktora ne može da postigne svoju punu erekciju. Reakcija penisa se dovodi u vezu sa smanjenjem potencijala, ali ne i same veličine polnog organa. Ako dođe do depresivne faze, straha, on prirodno ne može da dostigne punu erekciju, pa deluje da je manji - objasnio je prof. dr Milošević.
Autor:
