Ni naši najugledniji epidemiolozi se ne usuđuju da prognoziraju kako će se na srednje ili duže staze kretati epidemiološka situacija u Srbiji, posebno jer korona plamti u velikom delu Evrope.

- Još tokom leta sam upozoravao da će, ako se ne vakcinišemo, krenuti prirodni proces, što se nažalost desilo. A on će trajati sve dok se svi ne zaraze. Da li će trajati, mesec, dva, tri ili duže to se ne zna. Nema tog naučnika koji će precizno moći da kaže - rekao je pre nekoliko dana za “Blic” prof. dr Branislav Tiodorović.

Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš, izneo je računicu da je u ovom talasu, od sredine avgusta do danas, zaraženo više od milion ljudi u Srbiji, pošto je bilo dosta asimptomatskih slučajeva, kao i onih koji se uopšte nisu ni testirali.

- Ovo sada nije talas, ovo je cunami, koji nas je zapljusnuo od kraja avgusta i traje istim intenzitetom i snagom već dva meseca i trajaće sigurno još toliko - rekao je dr Ivo Udovičić, komandant VMC Karaburma.

Rezultati istraživanja i studija o broju građana koji su zaštićeni nakon vakcinacije ili obolevanja, zvanično nema. Zna se da je prve dve doze dobilo nešto više od tri miliona ljudi, a da je buster dozu primilo 1,3 miliona, što znači da je popriličan broj onih, čak i vakcinisanih, kod kojih je sporna količina antitela, s obzirom da je dokazano da ona vremenom nestaju. Zato je i preporučena treća doza već nakon četiri meseca od vakcinisanja “sinofarmom”, odnosno pet meseci nakon ostalih vakcina.

Epidemiolog Petrović ubeđen je da nam sleduje novi krug vakcinacije protiv korone

Eventualni podtalas, koji bi mogao da usledi krajem godine ili mogući peti talas u februaru-martu 2022. umnogome će zavisiti od nekoliko ključnih faktora. Na neke možemo da utičemo, na neke ne možemo, neki su još nepoznanica za naučnike ne samo u Srbiji, nego i u celom svetu.

1. Buster doza

Trenutno pitanje svih pitanja, od kojeg će umnogome zavisiti dalji tok pandemije. Nadali smo se da će već prve dve doze doneti bar jednogodišnju zaštitu, ali se ispostavilo da se, u zavisnosti od cepiva, zaštita smanjuje ili prestaje već nakon četiri-pet meseci!

Odgovor na ovo pitanje stići će iz - Izraela. Naime, u ovoj zemlji je letos prvo počela primena buster doze, pa ako kod njih ne dođe do povećanja broja zaraženih krajem ove ili početkom naredne godine, onda se možemo nadati da ćemo imati koliko-toliko miran period.

Stručnjaci se, s oprezom, nadaju da bi treća doza mogla da pruži dužu zaštitu od prve dve, ali...

- Kako sada stvari stoje, nova normalnost i realnost biće da će građani morati da se vakcinišu na svakih pet, šest meseci, u zavisnosti od vrste vakcine - rekao je nedavno ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Masovnija primena treće doze u Srbiji počela je prvih dana septembra, tako da bi, teoretski, neki po četvrtu dozu mogli da krenu već u februaru ili martu.

2. Mešanje vakcina

Neizvesno je koliko će trajati zaštitni bedem nakon treće ili buster doze, ali je isto tako veliko pitanje koliko će opstati antitela kod onih koji su se odlučili na mešanje vakcine. Ipak, ovo nećemo moći da saznamo na osnovu izraelskih podataka pošto su oni koristili samo “fajzer”, dok je kod nas prilikom buster doze došlo do masovnog “šaranja” cepiva.

Najveći broj je onih koji su se odlučili da nakon dva “sinofarma” prime “fajzer”, ali osim nekih prvih rezultata, koji su dali optimističke rezultate, ne može se sa sigurnošću tvrditi da će mešanje vakcina doneti dugotrajniju i jaču zaštitu. Na ovo ćemo, ipak, morati da sačekamo rezultate sa terena i iz naših domaćih istraživanja.

3. Novi sojevi

Da li ćemo imati novi udar korone, kao i kolika će biti njegova jačina, umnogome bi moglo da zavisi i od pojave novog soja kovida 19. Uostalom, dovoljno je podsetiti se da je proletos, podtalas trećeg talasa izazvao britanski soj koji je u Srbiji otkriven prvih dana 2021. godine, dok je glavni krivac za četvrti talas bio delta soj koji se pokazao kao mnogo zarazniji od svih prethodnih, ali i kao sposoban da u određenim slučajevima “zaobilazi” odbrambenu moć vakcine.

- Ono što nama realno preti jeste da i delta soj pretrpi izmene. Zaista, postoji realna opasnost da će te promene biti izražene u nekom narednom periodu i da će virus biti sposoban u nekom trenutku da izbegava naša antitela i onda ćemo biti opet na početku - upozorio je dr Ivo Udovičić.

Pojava novog soja u svetu, koji bi istisnuo sve dosadašnje, opasnost je od koje strahuju svi epidemiolozi.

4. Sudar sa gripom

Nije preterano izvesna varijanta, ali je definitivno moguća. Prošle zime skoro da nije bilo registrovanih slučajeva gripa u Srbiji, baš kao što masovnije nije zabeležen ni prethodnih meseci na južnoj Zemljinoj hemisferi, ali ako bi došlo do “sudara” korone i gripa moglo bi da dovede do velikog udara na zdravstveni sistem.

- Ono čega se mi infektolozi najviše pribojavamo, a to se pokazalo na početku epidemije u Italiji, najgora moguća varijanta je istovremena i infekcija kod jednog bolesnika i kovidom i gripom, a da nije vakcinisan ni protiv jedne bolesti - rekao je nedavno Goran Stevanović, prvi čovek Infektivne bolnice u Beogradu.

Kako je rekao, “postoji pravilo da posle blage sezone gripa, poput prošlogodišnje, za njom ide jači udar influence”.

5. Korona mine

Na jednoj strani opasnost preti od novih sojeva i “isteka roka” vakcine, a na drugoj od svojevrsnih korona mina, događaja koji su se od početka pandemije pokazali kao izuzetno opasni za eksploziju virusa i koji su dovodili do novih talasa, podtalasa, udara...

Sezona slava i masovnih okupljanja već je počela, veoma brzo uslediće novogodišnji i božićni praznici, dolazak velikog broja gastarbajtera iz inostranstva, a tu je i sezona skijanja na planinama koja je prošle zime, prema svedočenju naših kliničara, bila jedan od glavnih razloga prolećnog korona udara.

- Što se slava i proslava tiče, bilo bi dobro da slavimo u porodičnim uslovima, da se ne dešavaju velika okupljanja. Bez kafana, bez restorana. To najverovatnije važi i za Novu godinu - upozorava prof. dr Branislav Tiodorović.

Sve prognoze o epidemiološkoj situaciji koja nas čeka narednih meseci veoma su nezahvalne i zbog samo jednog od gore pomenutih faktora mogu da padnu u vodu.

- Teško je prognozirati kada će korona nestati, ali ono što znamo jeste da je sezona ovog virusa rano proleće, negde posle epidemije gripa, i da tek posle toga može da se očekuje stabilnija epidemiološka situacija - smatra prof. dr Nada Kuljić Kapulica.

Autor: