Nova studija, objavljena u naučnom časopisu "Nature Microbiology", proučavala je antitela 38 pacijenata i zdravstvenih radnika u St Thomas bolnici u Londonu koji su bili zaraženi Kovidom-19 i to u toku prvog talasa, pre nego što su se kasnije vakcinisali.
Uprkos početnom padu nivoa antitela neposredno nakon infekcije, rezultati su pokazali da je većina ljudi (18/19 pacijenata) zadržala nivoe antitela koji mogu da se detektuju i 10 meseci posle prvih simptoma bolesti.
Antitela pomažu u borbi protiv Kovida-19 vezivanjem za virus SARS-CoV-2 sprečavajući ga da inficira ćelije. Ovi rezultati pokazuju koliko dugo antitela ostaju u telu spremna za borbu protiv budućih infekcija, prenosi "King’s College London".
Istraživači na čelu sa dr Kejti Dors iz Škole za imunologiju i mikrobiološke nauke, takođe su testirali kako će antitela stvorena za otpor protiv specifične varijante SARS-CoV-2 reagovati na druge sojeve. Oni su posmatrali originalnu varijantu virusa, kao i alfa, betu i delta varijantu.
Dok su antitela iz specifične varijante korona virusa bila u stanju da pruže snažan odgovor na infekciju sopstvenog soja, rezultati su pokazali da su antitela bila manje efikasna u susretu sa različitim varijantama.
Foto: Tanjug AP/Simon Dawson/Pool via AP
Antitela se vezuju za šiljasti protein na virusu, a vakcine oponašaju ovaj protein kako bi stvorile imuni odgovor protiv korona virusa. Mutacije su stvorile zabrinutost oko toga da li će vakcine razvijane za originalni soj virusa biti efikasne i protiv novih varijanti i da li je potrebno razvijati novu vakcinu za svaki soj.
Međutim, rezultati ovog ispitivanja sugerišu da postoje razlike u šiljicima proteina kod alfa, beta i delta varijante. To znači da vakcine dizajnirane oko jedne od novih varijanti mogu da budu manje efikasne kada se bore protiv drugih varijanti. Takođe, rezultate svedoče o tome da trenutne vakcine napravljene protiv originalnog soja pružaju najbolju zaštitu od svih varijanti.
Autor:
