Gubitak čula mirisa i ukusa jedan je od simptoma koji prati infekciju koronavirusom, ali on može da potraje kod osoba koje imaju takozvani dugi kovid.
Iako se mnogima čini da život sa dugotrajnom anosmijom nije težak, oni koji uzaludno pokušavaju da posle preležanog kovida 19 ponovo osete miris i ukus hrane kažu da je to prava agonija.
Postoji nemali broj pacijenata sa dugotrajnom anosmijom nakon preležane korone, poremećajem koji je potcenjena posledica pandemije.
„Većina onih koji su u pandemiji izgubili čula ukusa i mirisa oporave se za tri do četiri nedelje“, kaže Valentina Parma, psiholog sa Univerziteta Temple u Filadelfiji, te dodaje:
„Ali, 10 do 15 odsto osoba koje su preležale kovid 19 tu posledicu vuče mesecima“.
Gubitak čula mirisa i ukusa u pandemiji pogodio je oko deset miliona ljudi u svetu. Ukus i miris često se smatraju manje važnim od vida i sluha, i njihov gubitak doživljava se kao manje ozbiljan od drugih posledica dugog kovida, prenosi „Jutarnji list“.
Parma se sa tim ne slaže, jer gubitak ukusa i mirisa mogu da iniciraju teskobu, pa čak i depresiju.
Da li će se čula ukusa i mirisa ikada vratiti?. Parma kaže da je to teško predvideti.
Jedan od dobrih indikatora da su anosmičari na dobrom putu oporavka je razvoj parosmije – iskrivljenog čula mirisa. Kada, na primer, kafa miriše kao đubre, to je znak da receptori mirisa počinju da se oporavljaju.
Leka za anosmiju nema, a jedina terapijska preporuka je da se četiri različita mirisa „njuše“ dva puta dnevno.
„To daje rezultate u 30 odsto slučajeva, ali tek posle tri do šest meseci redovne prakse“, kaže Parma.
