Dr Milanko Šekler virusolog, gostujući u Beogradskoj hronici otkrio je da se u laboratorijama eksperimentalno kontroliše broj antitela pre, na dan prve i druge dvakcine, pa 24 dana posle druge vakcine, ali da, uprkos ovim stručnim testiranjima, građanstvo nema potrebu da pravi gužve u laboratorijama i "broji" svoja antitela.

- Počinje da se pojavljuje ogroman broj ljudi, koji nema strpljenja da sačeka, u stvari nema potrebu opšte da vrše proveru antitela, ali je to postalo pomodno i hit da iskontrlišu koliko antitela i onda međusobno maltene, neki takmičarski duh koliko je to - kazao je dr Šekler.

On je dodao da su antitela važna kao neutralizujuća, jer sprečavaju prodor virusa i njegovu moć da se razmnožava, ali napominje da postoji i tzv. velularni imunitet koji je takođe vrlo bitan.

- On predstavlja limfocite, kao neku vrstu "milicije", koj našom vakcinom dobija sliku onoga što treba da prati i da uništava ako se nađe u organizmu. Povećava broj "policajaca" koji kruže našim krvotokom i gdegod vide tu vrstu virusa, kao da im je sliku dala vakcina, on ga odmah uništava, neutrališe razgrađuje i bukvalno ga guta.

Antitela služe da odmah kada se pojave virus se zalepe za njega i spreče ga da se veže za ćeliju. Ona se kao lepak zalepe kao lepak za šiljke, koji su "oči, uši i glava" virusa" - kazao je dr i istakao da su obe stvari važne, ali je "suludo" da milioni ljudi rade kontrolu antitela.

Kako kaže, lekari imaju mnogo važnija posla, a problem je što ljudi porane, umesto da sačekaju nekoliko nedelja.

Šta je važno kada primimo vakcinu

Važno je da se manje izlažemo stresu, da se bolje hranimo i da više spavamo - sve to utiče na delotvornost vakcine.

Kako se neko zarazi i posle druge doze?

- Potrebno je da se postigne određeni nivo antitela koji bi trebalo da bude zaštita i celularnog i ovog drugog. Neke vakcine prave brže. "Fajzer" pravi brži skok antitela, to je tačno,"Sputnjik" pravi nešto malo slabije, par dana, ali isto tako brzo. "Sinofarm", koji ima najmanje vakcinalnih reakcija, zato je najpoželjniji, on pravi nešto sporije zaštitu. On počinje tek posle druge revakcine desetak dana i do četvrte nedelje ima rast - rekao je doktor.

Ipak, bez obzira na to koju vakcinu primate, važno je da, kaže lekar, u svojoj glavi imate tih šest nedelja od prve doze u vidu, jer se i kod drugih dešava da se javlja slabiji "titar" antitela.

- Svaki čovek je svet za sebe kako će da reaguje. I bilo šta, ja kad pokušavam da uradim generalizovanje i uopštavanje, uvek ulazim u rizik da mi jedan od 100.000 kaže "e, ja nisam dobio ni posle 4 nedelje". Može da se desi, ja to moram da kažem - kazao je dr.

On je dodao da vakcinacija nije čarobni štapić, i ne samo to, već je "potraz" koji možemo da imamo u borbi protiv virusa.

- Poraz u tom smislu da vi prihvatate da ćete sa virusom da se borite "guša za gušu" u dužem vremenskom periodu. Zato što izvestan broj vakcinisanih može da se inficira i tu se održava u malom titru, u maloj količini virus... Ali to je svaki hiljaditi... Sad kad je neko inficiran on može da zarazi svakoga ko nije vakcinisan, a svi su osetljivi. A kada se vakcinišemo, onda imate efikastnost - osamdeset njih neće da se razboli, a dvadeset će da se razboli; tih dvadeset će imati dovoljnu količinu virusa da se umnoži i da može da pređe na drugoga, možda bez simptoma, možda sa simptomima. Znači on sada kruži, održava se u maloj količini u populaciji koja je vakcinisana, to je sasvim normalno. Ne postoji vakcina koja deluje 100 posto, ona čim pređe 60 posto efikasnosti se smatra da je super i ona garantuje kraj epidemije, ali u dužem vremenskom periodu - kazao je doktor.