Ističe da se pun efekat stvara otprilike dve nedelje nakon druge doze vakcine, i tada ili kasnije bi ljudi trebalo da se testiraju ako žele da provere nivo antitela.

Naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije navodi da se vakcine razlikuju po sastavu i nosačima i da među njima postoje neke minimalne razlike kada je reč o stvaranju antitela.

Dodaje da, prema njihovim istraživanjima, "Fajzerova" vakcina najbrže daje odgovor, što ne znači da je najbolja jer je pitanje koliko će antitela trajati. Ističe da je to ispitano na malom uzorku.

Kada je reč o ruskoj vakcini, Marija Gnjatović kaže da i ona stvara brzo antitela, ali da sve to zavisi od individualnih faktora, i još jednom ponavlja da su sve to preliminarni zaključci.

Na pitanje koliko će trajati antitela, Marija Gnjatović je rekla da, prema informacijama od proizvođača, pretpostavlja se da će imunološki odgovor trajati između pola godine i dve godine, za rusku nešto duže, za "Fajzerovu" nešto kraće. Napominje da to zavisi i od dužine izlaganja organizma patogenu, ili samom proteinu.

Ističe i da RNK vakcine ne mogu da uđu u naš DNK, jer kad bi se to dešavalo, život ne bi bio moguć. Kako kaže, to ne bi trebalo da plaši ljude jer je najveći problem bio to da RNK iz vakcine opstane u našem organizmu nekoliko dana da bi se pokrenuo imunološki odgovor.

Kada je reč o opstanku antitela u organizmu, Marija Gnjatović je rekla da se još ne zna koliko će ona trajati, ali da se merenjem u okviru šest meseci i praćenjem tendencije opadanja može predvideti dužina trajanja.

Marija Gnjatović napominje i da mutacije virusa nisu razlog za zabrinutost jer se to stalno dešava, ali je svakako dobro da se to prati.

Kako kaže, koronavirus manje mutira nego grip, i vrlo je lako prilagoditi kvalitetne vakcine tim mutacijama.

Virus je do sada mutirao u domenu koji je važan za ulazak u ćelije, ali po informacijama proizvođača, vakcine su i dalje delotvorne i za sada ne bi trebalo brinuti u tom smislu.