Na 10 najvažnijih pitanja o vakcinaciji odgovara za "Blic" prof. dr Tanja Jovanović, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, virusolog i članica Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

1. Kada vakcina počinje da deluje, odnosno posle koliko dana sam siguran da sam zaštićen?

- Da bi se postigao zaštitni imunitet, potrebne su dve doze vakcine. Prva doza pokreće odbrambene mehanizme protiv virusa, a druga doza omogućava razvoj snažnog imuniteta koji nas štiti od oboljenja u susretu organizma sa novim korona virusom. Kompletna vakcinacija stimuliše dugotrajniji imunitet koji organizam pamti duži period. Kompletno smo zaštićeni od infekcije sedam dana posle druge doze vakcine.

2. Ako primim samo jednu dozu, šta može da mi se desi? Da li to je isto kao da uopšte nisam vakcinisan? I koji tačno razmak između vakcina mora da postoji?

- Ukoliko se ne primi druga doza vakcine, ne razvija se dugotrajni zaštitni imunitet. Osoba koja je primila samo prvu dozu nije razvila imunitet i može se razboleti od kovida 19. Razmak između dve doze vakcine razlikuje se između vakcina različith proizvođača, ali je najčešće 21. - 28. dana. U slučaju da se osoba koja je primila prvu dozu razboli od neke druge akutne zarazne ili nezarazne bolesti koja zahteva terapiju ili medicinsku intervenciju, davanje druge doze se može pomeriti za određeni vremenski period, ali ne duži od tri do šest meseci.

3. Da li mogu da primim vakcinu ako sam preležao koronu? Da li mora da prođe određeno vreme od infekcije da bih mogao da se vakcinišem i ako da, koliko?

- I osobe koje su preležale koronu treba da prime vakcinu, bilo da su imale laku ili tešku formu bolesti. Takođe, i asimptomatski inficirane osobe moraju da se vakcinišu. Vakcinacija se treba obaviti mesec dana posle izlečenja ili mesec dana od poslednjeg pozitivnog PCR nalaza.

4. Smem li da se vakcinišem ako imam neku hroničnu bolest ili alergiju? Na koje bolesti i alergije treba posebno obratiti pažnju?

- Vakcina je kontraindikovana samo kod osoba koje imaju trenutno aktivne zarazne ili nezarazne bolesti. Osobe koje imaju temperaturu ili zbog druge bolesti primaju hemioterapiju, zračenje ili druge intervencije ne treba da prime vakcinu dok traje aktivno lečenje i tek po izlečenju se treba vakcinisati. Osobe sa regulisanim hroničnim oboljenjima, na primer dijabetes, hronične bolesti srca i pluća, osobe sa HIV, virusnim hepatitisima i drugo, moraju da budu vakcinisane, jer su ove bolesti i značajni komorbiditeti za teže forme oboljenja od korona virusa.

Alergijske reakcije nisu kontraindikacija za vakcinu, ali je pokazano da osobe koje su imate teške anafilaktičke alergijske reakcije mogu da razviju istu takvu reakciju i na vakcinu. Zbog toga ovakve osobe provode određeno vreme (30 minuta) u zdravstvenoj ustanovi posle aplikacije vakcine.

5. Da li treba da se vakcinišu trudnice i mala deca? Od kog uzrasta se vakcinacija preporučuje, a za koji ne?

- I pored toga što još uvek nije pokazano da su vakcine štetne po tok i ishod trudnoće, vakcinacija protiv korone se ne preporučuje trudnicama. Ukoliko osoba nije znala da je trudna i primila je prvu dozu vakcine, treba da primi i drugu dozu.

Još uvek nisu registrovane vakcine za dečji uzrast. Pojedine vakcine se daju osobama starijim od 16 godina, kao što je Fajzer vakcina, ali najveći broj vakcina su namenjene za osobe od 18+ godina starosti.

6. Da li je istina ili mit da pre i posle vakcinacije Sputnjikom V dva meseca ne sme da se konzumira alkohol? Šta može da se desi ako neko ipak pije alkohol?

- Ako me pitate za osobe koje su alkoholičari s oštećenjem jetre, umesno je da se u periodu imunizacije uzdržavaju od alkohola. U svim ostalim slučajevima dozvoljena je umerena upotreba alkohola.

7. Ako već mogu da biram koju vakcinu želim da primim, na osnovu čega da se odlučim?

- Sve vakcine koje registruje naša Agencija za lekove i medicinska sredstva ALIMS su kvalitetne, bezbedne i efikasne. Različite vakcine dovode do istog cilja, a to je zaštita od infekcije. Vakcine različitih proizvođača se razlikuju u tehnologiji proizvodnje, ali sve one stimulišu produkciju zaštitnih antitela i specifičnih limfocita koji su naše glavno oružje u zaštiti od infekcije.

8. Da li zaštitu stičem doživotno ili ću morati da se vakcinišem svake godine?

- Još uvek nije sigurno koliko dugo će nas vakcina štititi od novog korona virusa, jer je tek počela njihova primena. Na osnovu rezultata kliničkih studija koje su prethodile registraciji vakcina, sigurno je da će vakcina štititi duže od šest meseci, a mi očekujemo i nekoliko godina. S druge strane, prati se promena virusa koji cirkuliše u populaciji i kako promene virusa dalje utiču na efikasnost vakcinacije. Ako se virus menja kao što je to u slučaju virusa gripa, biće potrebna godišnja vakcinacija protiv novog korona virusa.

9. Da li vakcine imaju neželjene efekte i, ako da, koje?

- Kao i svaki lek i medicinsko sredstvo, tako i vakcine mogu da imaju neželjene efekte. Neželjeni efekti mogu da budu blagi, srednje teški i teški. Najčešće neželjeni efekti su bol, crvenilo i otok na mestu aplikacije vakcine, zatim temperatura, malaksalost i glavobolja, a izuzetno se mogu javiti i neki teži, ali prolazni neželjeni efekti. Svi neželjeni efekti će se pratiti i prijavljivati tokom procesa imunizacije, kao i za svaku drugu vakcinu ili lek.

10. Da li je istina da neću moći da putujem ako nisam vakcinisan? Kada i za koje zemlje će zaživeti kovid pasoši?

- Svako ko se vakciniše, posle druge doze vakcine dobiće potvrdu o imunizaciji. Za sada nema zvaničnih dogovora oko međunarodnog kretanja vakcinisanih i nevakcinisanih osoba. Odranije postoje takozvani Pasoši imunizacije u koje se beleže sve vakcine koje je osoba dobila tokom života.