Broj hospitalizovanih lica, u bolnicama širom zemlje je nikad veći i sada iznosi 8.489 što je skoro duplo više nego tokom prva dva talasa. Najveći broj hospitalizovanih u drugom talasu zabeležen je 15. jula kada je u bolnicama bilo smešteno 4.858, dok je u prvom udaru korona virusa rekordab broj bio 19. aprila kada je bilo 3.900 hospitalizovanih.

Od početka epidemije do današnjeg dana preminulo je ukupno 2.116 osoba, a broj osoba na respiratoru je nikad veći, danas smo oborili crni rekord - 319.

Krcate bolnice, a mesta sve manje

Da je situacija dosta teža nego u prethodnim talasima možemo da čujemo i od strane nadležnih koji gotovo svakodnevno ističu da su kapaciteti skoro u potpunosti popunjeni.

- Broj prijema ne pada, a zabrinjava to što nam sve više pacijenata dolazi sa težim kliničkim slikama, koji su se kod kuće sami lečili - upozorio je pre dva dana dr Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike KCS i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

U KBC "Dragiša Mišović" smešteno je 360 pacijenata od toga 90 u jedinicama intezivne nege.

- Naši kapaciteti su veliki, ali su pacijetni izuzetno teški, zatevaju učešće veliko broja lekara - rekao je direktor ove bolnice dr Vladimir Đukić.

Slična situacija je i u novootvorenoj kovid bolnici u Batajnici gde je samo za vikend primljeno više od 300 pacijenata.

- Ako pogledate da smo bolnicu otvorili u petak popodne, mi već danas (nedelja) imamo 324 primljena pacijenta na odeljenju poluintenzivne nege koji je predviđen za srednje teške i teške bolesnike, a u intenzivnoj nezi imamo 39 pacijenata, od toga 12 pacijenata je na mehaničkoj ventilaciji, intubirani, a ostali su na visokim protocima kiseonika - naveo je zamenik direktora ove kovid bolnice dr Nebojša Lađević.

Ništa lakša situacija nije ni na Institutu za ortopediju "Banjica".

- Kapaciteti Instituta za ortopediju Banjica u Beogradu, koji je postao kovid bolnica, popunjeni su za jedan dan. Sada su mnogo teži pacijenti, nego u prethodna dva talasa epidemija i svi koji su zbrinuti kod nas su na kiseoničkoj potpori - rekao je nedavno direktor ovog instituta Zoran Baščarević.

Korona virus je do sada, nažalost, odneo više od 2.000 života u našoj zemlji, tačnije 2.116, te procenat smrtnosti sada iznosi 0,87 odsto.

Iako smo duži vremenski period imali jednocifreni broj preminulih na dnevnom nivou, sada danima već ređamo dvocifrene brojke, koje su i same po sebi zabrinjavajuće, ali ipak čini se da ni tu nije kraj.

Skoro osam puta više preminulih

Ako uporedimo broj preminulih koji beležimo prethodnih dana na dnevnom nivou, očigledno je da on gotovo osam puta veći u odnosu na prvi talas, odnosno skoro četiri puta više ako uporedimo sa drugim udarom korona virusa.

Najveći broj smrtnih slučajeva u prvom naletu epidemije imali smo 14. aprila kada je preminulo devet lica. Tokom leta, u drugom talasu ovaj broj je dupliran, te je korona virus najveći broj života odneo 10. jula i tada je broj žrtava dostigao 18.

S početka ovog meseca korona virus "udara" još jače nego ranije, te gotovo svakodnevno beležimo više od 50 preminulih za samo 24 sata.

Najgori dan, do sada, bio je 4. decembar kada je od posledica korona virusa preminulo čak 69 osoba.

Nažalost, prema najavama i ovakvim računicama, moraćemo da sačekamo da oborimo najcrnji rekord, kako bi usledio perid smirivanja situacije, te i smanjenja broj zaraženih.

Dosadašnji crni dnevni rekordi su: najviše pozitivnih u jednom danu - 7.999, najviše ljudi na respiratorima - 319, najviše testiranih - 22.837 i najviše preminuih - 69.