U Srbiji su sinoć stupile na snagu najnovije mere u borbi protiv koronavirusa, ugostiteljski objekti i prodavnice rade do 21 sat, a od večeras se zaustavljaju i 24 noćne linije u Beogradu.
Njihov efekat se očekuje, a ukoliko se to ne dogodi, već se razmišlja o novim merama koje bi mogle da se uvedu. Da se razumemo, policijski čas nije opcija.
Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa kaže za Telegraf.rs da je potrebno najmanje nedelju dana da postojeće mere daju efekat, kao i da se pravi efekat najbolje vidi za 10 do 12 dana.
1. Dodatno skraćenje radnog vremena
On kaže da se svakodnevno prati situacija, da medicinski deo štaba nju konstantno analizira, i kaže da ukoliko postojeće mere ne daju efekat, postoji mogućnost za uvođenje novih.
- Tu ne mislim na policijski čas. O tome se ne razmišlja. Ali ako nastavi da raste broj obolelih, moraćemo da razmišljamo o još nekim merama. Ono što bi još moglo da se uradi, to je dodatno skraćenje radnog vremena.
2. Rad od kuće, deca u vrtić uz potvrde da roditelji moraju na posao
- Takođe, nije isključeno da se preporuči da svako ko može radi od kuće, i da se deca ne vode u vrtić, već da idu samo sa potvrdom roditelja da moraju da rade.
3. Distanca i određen broj ljudi u prevozu
- Ono što je veliki problem, jeste saobraćaj. U gradskom prevozu bi strogo trebalo poštovati broj osoba koji može da bude u prevozu, distancu među putnicima, i da može da se sedi samo na označenim sedištima. Svi veliki gradovi imaju taj problem, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, ali to treba da važi za sve gradove, a pogotovo i za one firme koje imaju oragnizovan prevoz zaposlenih - objašnjava prof. dr Tiodorović.
Foto: TV Pink Printscreen
Ponovio je da je na njega strašan utisak ostavila smrt mladog pacijenta noćas u Nišu, od 45 godina. U tom smislu kazao je da je ovaj slučaj dokaz da virus ne napada i ne daje tešku kliničku sliku samo kod starijih, i još jednom apelovao na mlade da se pridržavaju mera.
- Sa mladima moramo da pričamo na drugačiji način, ne da im pretimo, naređujemo, već da im sugerišemo. Nama je noćas umro čovek od 45 godina. Na mene je to ostavilo strašan utisak. Imali smo u julu od 28 godina. To je strašno. To treba staviti do znanja. Nije to samo bolest koja se odnosi samo na starije rizične kategorije i hronične bolesnike. Kod mlađih jeste ređe, ali izvinite, mladi su vrlo važni zbog prenošenja. U tom smislu mislim da mnogo više treba da se radi sa njima, mediji su tu veoma važni - kaže prof. dr Tiodorović.
Kaže da bi predložio svima onima koji i dalje ne veruju u ovu bolest da se prijave kao volonteri u kovid centre.
- Ako ništa drugo, nek nose bolesnike, boce za kiseonik, i tu mogu da vide da je to borba za svaki život i to svaki minut, a ne sat i dan - kazao je on.
