Bili su pred kolapsom zdravstva, a onda je samo - prestalo! Epidemiolozi smatraju da je ovo odgovor na pitanje "kako se i šta desilo".
Ne tako davno - pre manje od dva meseca iz prestonice Španije stizale su nimalo optimistične brojke kada je reč o epidemiološkoj situaciji. Primera radi krajem septembra statistika je bila takva da je pokazivala 813 slučajeva zaraze na 100 hiljada stanovnika, dok su druge španske pokrajine beležile manje od 500.
Većina je očekivala da će situacija postajati sve gora, ali došlo je do preokreta, piše "El Mundo", a čitavu situaciju naziva "madridskim čudom".
Dok je većina Evrope zaključana, barovi i restorani španske prestonice krcati su do ponoći. Bez obzira na to broj pacijenata sa korona virusom se smanjuje. Trenutno se na 100.000 stanovnika beleži 328 slučajeva.
Šta se to desilo u Madridu? "To je pitanje od milion dolara", kaže epidemiolog Hose Honaj Oheda za "El Mundo".
Foto: Tanjug/DUSANSKA SESELIJA
On smatra da je reč o antigenskim testovima koje su madridske vlasti kupile pre dva meseca i to u količini od pet miliona, što je pomoglo u omasovljavanju testiranja. Ipak, upozorava da ovo može da bude prenagljen zaključak.
"To je bila ispravna odluka. To olakšava dijagnozu, brže je i jeftinije. Tako možete ranije da izolujete zaražene ljude", objašnjava Oheda.
Madrid se drži i politike pojedinačnog zatvaranja okruga, odnosno ako se u nekom beleži veliki broj slučajeva, policijski čas stupa na snagu u 22 časa. Čini se da i to daje rezultata. Deset od 32 prethodno zatvorena okruga već je otvorena jer se broj zaraženih prepolovio.
Foto: Tanjug AP/Manu Fernandez
Takođe, lokalni mediji ističu i "individualnu odgovornost" kao jedan od razloga "madridskog čuda". Šok i traumatična iskustva sa korona virusom na proleće ove godine drže mnoge Špance u svojim domovima.
Ipak, ima i onih koji su skeptični kada je reč o ovim optimističkim brojkama - katalonske zdravstvene vlasti tvrde da postoji zastoj u informacijama i da sumnjaju u verodostojnost podataka, pre svega zbog nepreciznosti antigenskih testova.
No, čak i ako broj zaraženih ne govori dovoljno, onda napredak svakako pokazuju bolničke brojke. Naime, umesto 2.500 hospitalizovanih pacijenata dnevno u septembru, sada je to svega ooko 200.
