U momentu kada je pandemiija proglašena, koronom je bilo zaraženo skoro 120.000 ljudi.

To je prvi put posle 41 godine da Svetska zdravstvena organizacija proglasi pandemiju nekog virus, što je pored broja žrtava potvrda ozbiljnosti situacije.

Većina zemalja je u cilju sprečavanja širenja zaraze primenila slične mere zaštite - od zatvaranja granica, trgovinskih i ugostiteljskih objekata, pozorišta, bioskopa, teretana, obustave sportskih događaja, javnog prevoza do policijskog časa.

Nakon pola godine intenzivne borbe sa koronom i ogromnim pritiskom na zdravstveni sistem u svim zemljama u primeni su ostale tri ključne mere, koje pre rečima lekara spasavaju živite ljudi, a to su fizička distanca, nošenje maske i pojačana higijena.

Švedska je tokom pandemije koronavirusa privukla pažnju sveta zbog svog „mekog” pristupa borbi protiv smrtonosnog virusa – odbačene su vanredne restriktivne mere i preporučena samoinicijativna ograničenja i upotreba maski, piše američki list.

Ova država je nametnula znatno manje ograničenja kretanja od ostalih, a umesto toga oslanjala se na Šveđane koji su se ponašali odgovorno i prihvatali smernice koje su postavile zdravstvene vlasti te zemlje.

Mišljenja naučnika o tome da li je pokušaj Švedske da sticanjem imuniteta krda zaustaviti virus su I dalje podeljena, imajući u vidu veliki broj žrtava, ali i procene da manje od 10 odsto Šveđana ima antitela na koronavirus.

STRAH I STRES ZBOG KORONE - Mnogima potrebna pomoć psihologa

Pandemija nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Strah od zaražavanja i smrti, policijski čas, dezinfekcija, fizička distanca, koje se često meša sa socijalnom distancom, mnogima je izazvala stres, pa se poveđao i broj onih koji su morali da potraže pomoć ili bar savet psihologa. 

Pojedini su imali i ozbiljnije probleme - poput straha od izlaska iz kuće i bilo kakvog kontakta sa ljudima.

Činjenica je, međutim, da je u čitavom svetu akcenat stavljen na ličnu odgovornosti, kao što su to na početku učinili Šveđani.

NISMO ZAŠTIĆENI NI AKO PRELEŽIMO KORONU - Potvrđeni slučajevi ponovnog zaražavanja

Naučnici sa Univerziteta u Hongkongu saopštili su da je potvrđen slučaj ponovnog zaražavanja virusom korona. Reč je o muškaracu (33) koji je u aprilu je bio zaražen kovidom 19, hospitalizovan je i izlečen. Međutim, nakon što se početkom avgusta vratio iz Španije, ponovo je uradio testiranje na virus koronu, a rezultat je bio pozitivan.

Isprva lekari nisu bili sigurni da li se muškarac ponovo zarazio ili je virus sve vreme bio u njegovom organizmu.

Međutim, kako tvrde naučnici sa Univerziteta u Hongkongu, genetička sekvencija je pokazala da su sojevi virusa koji su izdvojeni kod pacijenta u aprilu i avgustu – „potpuno različiti“.

Iako se mesecima unazad spekulisano o tome da se pacijenti mogu dva puta zaraziti, te da kod nekih imunitet znatno kraće traje, zvanično je tek u avgustvo potvrđeni slučaj ponovnog zaražavanja kovidom 19.

Ekonomska kriza uslovljena pandemijom – prognoze sve lošije

Međunarodni monetarni fond (MMF) je upozorio da će se svetska privreda zbog pandemije korona virusa suočiti sa većim padom nego što se ranije predviđalo – tačnije za 4,9 odsto u ovoj godini u odnosu na tri procenta koliko je projektovano u aprilu.

- Pandemija COVID-19 imala je negativniji uticaj na ekonomsku aktivnost u prvoj polovini 2020. godine nego što se procenjivalo, a očekuje se da će i oporavak biti sporiji nego što je ranije prognozirano - ocenjeno je u izveštaju MMF.

Među najteže pogođenima biće Francuska i Italija.

Ništa bolje nisu ni procene Svetske banke i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koji očekuju ekonomski pad u 2020-oj od 5,2 odnosno 6 odsto.

Tokom pandemije u svetu je ugašeno 300 miliona radnih mesta.

BORBA ZA VAKCINU - Šest cepiva u trećoj fazi ispitivanja

Završna ispitivanja vakcine protiv korona virusa, koju su razvili AstraZeneka i Univerzitet Okford, suspendovana su nakon što je jedan dobrovoljac u Velikoj Britaniji navodno oboleo od transverzalnog mijelitisa.

Izvršni direktor AstraZeneke Paskal Sorio izjavio je da bi pre kraja godine trebalo da zna da li će njihova eksperimentalna vakcina štititi ljude od Kovid-19, ako britanskom proizvođaču lekova bude dozvoljeno da nastavi ispitivanja, preneo je Rojters.

Odluka o nastavku ispitivanja biće doneta kada nezavisna komisija za bezbednost saopšti kompaniji da li ispitivanja mogu biti nastavljena.

Posle vesti o pauziranju istraživanja, devet velikih farmaceutskih kompanija koje rade na vakcinama, ukljucujuci i AstraZeneku, potpisale su istorijski memorandum kojim su se obavezale da će bezbednost biti najviši prioritet u razvoju vakcine.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, trenutno u svetu postoji 26 potencijalnih kandidata za vakcinu koji se klinički testiraju.

SZO priznaje trenutno šest kandidata za vakcinu koji se nalaze u završnoj, trećoj fazi razvoja, pored AstraZeneke i Univerziteta Oksford iz Velike Britanije, koja radi na vektorskoj vakcini, tu su Sinovak sa jednim i Sinofarm sa dva kandidata iz Kine, koji rade na tri različite varijante mrtve vakcine.

BionTek iz Nemacke, Fosun iz Kine i Fajzer iz SAD rade zajednički na genskoj vakcini.

Moderna i NIAID iz SAD rade, takođe, na genskoj vakcini, preneo je Dojče vele.

Rusija je 11. avgusta odobrila prvu vakcinu protiv Kovida 19 za široku upotrebu, koja je dobila ime Sputnjik V, po pionirskom uspehu ŠSR-a u svemiru 1957. Vakcina je proizvod istraživackog centra Gamaleja iz Moskve. Zna se da se radi o vektorskoj vakcini zasnovanoj na adenovirusu.

Ruska vakcina prethodno je testirana na vojnicima, što je potvrdilo i rusko Ministarstvo odbrane, međutim, ruske vlasti još nisu objavile ništa o konkretnom načinu delovanja vakcine, zbog cega je vest o odobravanju vakcine naišla na skepsu velikog dela međunarodne naučne zajednice.

Nadležne institucije za vakcine i lekove u EU i SAD smatraju da Rusija nije završila treću fazu testiranja vakcine, već da je ona zapravo tek počela time što je odobrena i zbog toga je odbacuju kao gotov proizvod.