Dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anestezologiju Kliničkog centra Srbije govorio je kako izgleda lečenje težih kliničkih oblika Covid-19 i kada je vreme da se pacijent postavi na respirator.

- Teška klinička slika podrazumeva da se njegovo stanje toliko pogoršalo da on ne može više normalno da diše uz pomoć svojih pluća i obezbedi dovoljnu količinu kiseonika u organizmu. Tada stanje postaje kritično i neophodno je primeniti neki vid mehaničke ventilacije - povećan protok kiseonika, high flow, neinvazivnu ventilaciju ili intubaciju i sam respirator, odnosno kako mi to stručno kažemo ventilator. Kritično je jer pacijent nema jedan organ iz kog može da ostvari dovoljnu količinu kiseonika i moramo da pomognemo u sekundi - ističe i dodaje da su nekada u pitanju sekunde kada u bolnicu stigne pacijent u teškom stanju.

Kada se pacijent skida sa respiratora?

- Što se tiče ove bolesti, mi moramo da dovedemo pre svega do ozdravljenja pluća u tolikoj meri da ona mogu samostalno da preuzmu funkciju i bez pomoći aparata ostvaruju dovoljnu količinu kiseonika u krvi. To znači da se nakon skidanja sa respiratora pacijent tokom ne zamara, da je frekvenca srca normalna, da ne oseća gušenje, jednostavno da ga dovedemo do izlečenja kada pluća da mogu da preuzmu samostalnu funkciju. Tada postepeno odvajamo pacijenta od mehaničke ventilacije i konačno skidamo kada zadovolji perfiernu saturaciju kiseonika na sobnom vazduhu koja ima 21 odsto.

Ipak, dr Lađević ističe da je Covid-19 bolest koja im još više otežava rad sa respiratorom budući da ne zahvata samo pluća već i ostale organe.

Bolest zahvata i druge organe

- Respirator će pomoći sigurno u dopremi dovoljne količine kiseonika jer mi ručno povećavamo koncentraciju, određene pritiske, setujemo volumene. Ali, to ne zavisi samo od bolesti pluća već od svih organa. Covid-19 je ipak multiorganska bolest. Najlakše je kad je bolest samo u plućima i mi saniramo samo to, te uz pomoć ventilatora premostimo taj period do ozdravljenja. Ali, ova bolest zahvata druge organe, opterećuje rad srca, bubrega i hematološkog sistema. Ako se stvore dodatne komplikacije teže nam je da rešimo probleme samo sa ventilatorom - rekao je Lađević.

Koliko dugo pacijenti ostaju na respiratoru?

- I to je interesantno. To su različite kliničke slike i zavisi od težine bolesti. Kod nekoga uspemo za sedam dana da rešimo taj problem, posebno ako je pacijent došao na vreme. Kod težih formi gde se razvija tzv. citokinska oluja i dolazi do jakog imunog odgovora na plućima, imamo pacijente koji su po 30 dana na respiratoru, pa se uspešno oporave - rekao je Lađević.

Da li će respirator ostaviti posledice na plućima?

- I to je individualno i one ne zavise od respiratora već od osnovne bolesti. Ova bolest može proći na taj način da ne ostavi posledice na plućima, ali viđamo posledice kao što su fibroze, tako da postoje neke trajne posledice u smanjenju kapaciteta pluća i njihovog rada - zaključio je dr Lađević.