„Ako je dijabetes pod kontrolom, rizik nije veći od oboljevanja od kovida. Međutim, ako ta kontrola nije dobra onda je rizik povećan, ali najveći problem je ako neko ima šećernu bolest, a zarazi se covidom 19, onda je čak za 50 odsto veći rizik od mortaliteta nego u ostaloj populaciji“, naveo je Lalić.

On je dodao da je sada za bitnije nego ikada za obolele od dijabetesa da se bolset kontroliše i nivo šećera drži u zadovoljavajućim granicama.

„Poređenje sa zemljama koje imaju savršenije i bogatije sisteme zdravstvene zaštite pokazuje da imamo razloga da budemo zadovoljni“, ocenjuje Lalić.

Kako ističe, krivulja epidemije je zaravnjena, a Srbija u početku nije imala skok kao druge zemlje, a merama socijalnog distanciranja smo uspeli da taj broj slučajeva opada. 

Prelazak pandemije na severnu poluloptu signal da nije gotovo

Prema njegovim rečima, problem je što to zahteva disciplinu i traje.

„Imamo neobičnu situaciju da u moderno vreme imamo bolest za koju nemamo lek, ali mislim da će napredak u istraživanjima brzo doneti vakcinu“, naveo je Lalić.

On je napomenuo da Svetska zdravstena organizacija mora da vodi računa o celoj planeti i da je kod njih izražena je briga o svim zemljama, pa je prenošenje pandemije na južnu poluloptu za njih signal da na svetskom nivou to još nije gotovo.

Svaki naredni talas epidemije je slabiji od prvog

Takođe, ističe Lalić, postoji mogućnost da se sa južne vrati na severnu poluloptu.

On je dodao da su kasniji talasi po pravilu slabijeg intenziteta.

„Mala je šansa da smo stekli kolektivni imunitet, jer nismo imali puno obolelih , a ni vakcinu. Celu priču otežava to što igleda da virus nije toliko imunogen, odnosno ne ostavlja toliki nivo antitela posle prve infekcije kao neki drugi“, rekao je Lalić koji smatra da bi kao kod virusa gripa mogli da imamo svake godine vakcinaciju.

<