- Nema povećanja broja obolelih od 25 do 33 odsto,kakvo su imale zemlje sa eksponencijalnim rastom - Italija, Španija, Francuska, Velika Britanija i sada SAD. Imamo sličan broj umrlih kao zemlje u okruženju, u Sloveniji je 40 preminulih na oko dva miliona stanovnika. Srbija je dve nedelje iza Italije, očekujemo maksimum epidemije krajem ove i početkom sledeće nedelje, a potom će broj slučajeva padati - kaže Nestorović.

Ukoliko se budemo pridržavali zabrane kretanja i drugih mera, ima li izgleda da u maju počne da opada broj inficiranih?

- Naši brojevi će početi da se smanjuju za desetak dana (19. april je prvi dan vaskrsa, prim.aut.). S obzirom na to da je kod nas, s povećavanjem broja testiranih, procenat pozitivnih skoro uvek oko 25 odsto i da nismo imali velike skokove, može se očekivati da je stepen prokuženosti dosta visok i da će do kraja aprila broj novozaraženih biti veoma mali.

Predlaže se i pooštravanje mera zabrane kretanja.

- Imamo skoro maksimalne mere, nemamo puno razloga za potpuno 24-časovno ograničavanje kretanja. Više logike je u tome da se ograniči kretanje između gradova u kojima ima puno zaraženih, ali to će se videti iz podataka koji budu stizali sledećih dana. O važnosti ograničenja kretanja dovoljno govori poslednja analiza iz Njujorka, koja je pokazala da su skoro svi slučajevi u SAD posledica dolaska obolelih iz drugih delova sveta. Virus se veoma lako širi. Ako do 30 odsto onih koji ga prenose nemaju skoro nikakve simptome, a oko 80 odsto obolelih ima blage tegobe, jasno je zašto se tako brzo povećava broj novozaraženih.

Korona je ušla i u mnoge bolnice i zaraženo je više od 260 lekara i medicinskih sestara.

- Naš zdravstveni sistem funkcioniše, postoje i velike unutrašnje rezerve. Dobro je da je veliki broj zaraženih na ginekologiji, kardiovaskularnim odeljenjima, hirurgiji ili ortopediji, a ne gde se leče oboleli od kovida-19. Uz zaštitnu opremu mogućnost širenja infekcije među zdravstvenim radnicima je minimalizovana. Nismo u situaciji, kao neke zemlje, da pozitivne medicinske sestre moraju da rade pod terapijom jer im prete otkazom. Broj osoba na respiratorima je daleko ispod broja raspoloživih aparata. S obzirom na to da će za desetak dana broj obolelih znatno opasti, prognoze su optimistične.

Kad će i kako mere biti ukinute?

- Mere se moraju postepeno ukidati. Ne smemo pustiti u kontakt osobe iz rizičnih populacija dok ne vidimo da se virus skoro potpuno izgubio iz cirkulacije. Oni koji su bili u izolaciji nemaju imunitet prema virusu i mogu se razboleti ako dođu u kontakt s njim. Očekujem da ćemo, slično kao u Austriji i Danskoj, prvo dozvoliti otvaranja nekih uslužnih delatnosti, restorana, a potom skratiti policijski čas. Verovatno će poslednja mera biti otvaranje granica, jer se mora paziti da oni koji dolaze ne donesu ponovo virus, što se trenutno događa u Kini.

Dokle ćemo morati da nosimo zaštitne maske?

Nošenje maski će verovatno biti neophodno dok ne zađemo u tople dane, kad se očekuje da virus nestane. Postoje i pesimistične prognoze da će se rukovanje izbegavati godinama, u šta lično ne verujem.

Da li će kovid postati sezonska bolest?

Nije jasno da li će virus nestati kao SARS ili MERS, koji su mu slični, ili će preći na južnu poluloptu, da bi se na severnu vratio na jesen ili zimu. O tome ćemo imati više podataka kad se prenese ispod ekvatora. Za nas je najvažnije koliki je procenat stanovništva stekao imunitet na virus. Ako je visok, na jesen neće biti velikih problema, osim za starije, koji će morati verovatno i tada da sprovode neku vrstu socijalnog distanciranja.