„Ukoliko je ona kontrolisana, onda rizik od koronavirusa nije veći nego kod ostale populacije, ali ukoliko je šećerna bolest zapuštena i ako nastanu komplikacije, one mogu značajno uticati na loš ishod onih koji obole od Kovida“, rekao je dr Lalić.

Kako kaže, oko 50 posto onih koji su umrli od Kovid infekcije, imali su problema sa dijabetesom.

„Infekcija Kovid izaziva svakako odgovor imunog sistema, a nekada mlađi imaju pojačan odgovor imunog sistema, koji onda dovede do smrtnog ishoda. Ne zna se još uvek dovoljno kakve sve forme virusa postoje i kakav sve odgovor organizma može da bude, ali se pokazalo da je ipak sa najtežim posledicama kod starijih osoba“, rekao je dr Lalić.

Prema njegovim rečima, mi imamo socijalizovanu medicinu, koja ima primarne centre zdravstvene zaštite, zatim sekundarne, pa tercijalne, ljudi su u kontatku, i postoji briga da se, kako kaže, spreči širenje bolesti.

„Mi još uvek nismo demontrirali sistem zdravstvene zaštite tako da smo ga dehumanizovali i veza li za mogućnost plaćanja, što je i u ovim trenucima veoma važna stvar“, rekao je dr Lalić.

On je rekao da je u epidemiji važno da sistem zdravstvene zaštite funkcioniše po vojničkom principu.

„Bilo bi dobro da postoji neka vrsta komande“, rekao je dr Lalić.

Kako kaže, još uvek je nedovoljno testiranja, i dodaje da bi povećana mogućnost tesitranja dobro došla.

„Definisani su određeni kriterijumi, ali i oni zavise od situacije i resursa koje imamo. Tako da bi i oni mogli da se prošire ukoliko se prošire mogućnosti“, rekao je dr Lalić.

Kako kaže, još uvek imamo i zapaljenja pluća uzrokovana sezonskim gripom ali ima i dosta faktora, dodaje, koji daju lažnu sliku.

On ističe da treba da se zabrinemo ukoliko imamo povišenu temperaturu preko 38, kao i produženi suvi kašalj.

Takođe, dodaje, ukoliko smo bili u rizičnom kontaktu ili smo negde putovali.