''Iako uobičajeno vreme potrebno za dolazak jednog leka ili vakcine na tržište traje i duže od deset godina, imamo razloga za optimizam da bi taj period ovoga puta mogao da bude značajno kraći. Pre svega, nivo saradnje između naučne zajednice, inovativne farmaceutske industrije i regulatornih tela koji danas vidimo u svetu daleko prevazilazi prethodna iskustva i rezultira širenjem kvalitetnih stručnih informacija brzinom koja je bez presedana u medicinskoj nauci'', objašnjava Trkulja.

Tome su značajno doprinele i inovativne farmaceutske kompanije koje su otvorile svoje arhive i ponudile izuzetno veliko i značajno iskustvo sticano prilikom rada na nekim ranijim antivirusnim lekovima koji se koriste u terapiji HIV ili hepatitis C infekcije, ebole ili SARS-a, navodi Trkulja i dodaje da se u glavnim medicinskim bazama podataka već mogu pronaći desetine objavljenih naučnih radova koji se bave uzročnikom aktuelne pandemije, a više od 80 kliničkih studija koje se bave koronavirusom je širom sveta već u toku.

''Uz takvu količinu znanja koje se na dnevnoj bazi akumulira o aktuelnom virusu imamo razloga da verujemo da ćemo u narednih 12-18 meseci videti prve registrovane lekove ili vakcine koji bi omogućili da se COVID-19 stavi pod punu kontrolu. Ako taj period nekome sada izgleda dosta dugačak, to je zbog toga što svaki lek, a naročito vakcina pre dolaska na tržište mora da prođe kroz rigorozne testove bezbednosti i efikasnosti. Ovo pogotovo važi za vakcine koje prima ogroman broj zdravih pojedinaca i koje pre dobijanja dozvole moraju da dokažu ne samo da efikasno preveniraju zarazu već i da su bezbedne za upotrebu,'' rekao je Trkulja.

Ono što takođe ne sme da se prenebregne je i uloga koju farmaceutska industrija ima u obezbeđivanju kontinuiranog snabdevanja tržišta svim onim lekovima od kojih nezavisno od aktuelne pandemije zavise životi miliona pacijenata širom sveta, naglašava sagovornik Tanjuga.

''U uslovima vanrednog stanja, ograničenja kretanja, uz dodatne granične i sanitarne kontrole i značajno otežan transport obezbeđujemo kontinuitet proizvodnje i dopremanja lekova u našu zemlju. Pažljivo planiranje i velika požrtvovanost svih koji u lancu snabdevanja učestvuju, uz važne korake koju su preduzele vlade brojnih zemalja, uključujući i našu, olakšavajući i ubrzavajući određene administrativne procedure će omogućiti da, kao i u nedeljama iza nas, ni u narednom periodu ne dođe do poremećaja u dostupnosti lekova. U tom poduhvatu potrebna nam je i pomoć građana naše zemlje na koje apelujemo da ne stvaraju zalihe lekova u svojim domovima i tako rizikuju pojavu nestašice određenih medikamenata u apotekama'', kaže Trkulja.

Kada sve prođe biće toliko važnih lekcija koje moramo izvući iz ove situacije kako bi zdravstveni sistemi bili još efikasniji i spremniji za neku buduću pandemiju.

''Veoma je ohrabrujuće videti visok nivo saradnje svih subjekata uključenih u borbu protiv pandemije - naučnika, medicinskih radnika, industrije, regulatornih tela i vlada - što pokazuje koliko više može da se postigne kada se radi zajedno. Kao neko kome je i inače primarni zadatak da na tržište donese terapije namenjene oboljenjima koja prethodno nije bilo moguće uopšte lečiti, ili smo ih lečili nedovoljno efikasno, inovativna farmaceutska industrija će i po okončanju pandemije nastaviti da svoje resurse koristi u borbi za poboljšanjem zdravstvenog stanja čovečanstva,'' zaključuje Bojan Trkulja.