AKTUELNO

Svetska zdravstvena organizacija je juče, posle nešto više od dva meseca od pojave novog korona virusa, proglasila pandemiju.

Iako je broj slučaja u velikom broju zemalja, naročito u poslednjih mesec dana rastao, do juče se u svim zemljama, a i u okvirima Svetske zdravstvene organizacije, govorilo samo o epidemiji. 

Naime, najpre treba istaći da pandemije nemaju nikakve veze sa ozbiljnošću bolesti već sa njenom geografskom rasprostranjenošću. Svetska zdravstvena organizacija proglašava pandemiju svaki put kada nova bolest za koju ljudi nemaju imunitet počne da se širi velikom brzinom.

Koja je razlika između epidemije i pandemije?

Epidemija se odnosi na zaraznu ili virusnu bolest koja je zarazila veći broj ljudi u jednoj specifičnoj geografskoj regiji. Na primer, izbijanje svinjskog gripa u Sjedinjenim Državama bi se smatralo epidemijom, sve dok je infekcija ograničena samo na Sjedinjene Države.

Foto: Tanjug AP/Kerstin Joensson

Epidemija se proglašava kad se pojavi više od broja slučajeva koji se obično očekuju od infekcije ili oboljenja. 

Pandemija se u velikoj meri razlikuje od epidemije. Kao i epidemija, pandemija se odnosi na zaraznu ili virusnu bolest koja se širi. Primera radi, kancer je odgovoran za izuzetno veliki broj smrti svake godine i rasprostranjen je širom sveta, ali se ne može smatrati pandemijom, jer nije zarazan.

Međutim, za razliku od epidemije, pandemija nije ograničena na jednu specifičnu geografsku regiju. Umesto toga, pandemija ima potencijal da uključi milione ljudi u mnogim područjima i zemljama širom sveta, prema opisu Svetske zdravstvene organizacije.

Široko rasprostranjena bolest kod koje je broj inficiranih stabilan i ne povećava se, ne podvodi se pod pandemiju.

Zbog toga, epidemije sezonskog gripa, iako zahvataju veliki broj ljudi širom sveta, ne smatraju se pandemijama.

Foto: Pixabay.com

Godinama unazad svet su pogađale velike bolesti, koje su od epidemija prerasle u pandemije.

Kada se proglašava pandemija?

Svetska zdravstvena organizacija ima poslednju reč u odluci da li će pandemija biti proglašena. Ne postoji prag, poput određenog broja smrtnih slučajeva ili infekcija, ili broja zemalja koje su pogođene koje treba da se ispune. Na primer, korona virus SARS, identifikovan 2003. nikada nije izazvao pandemiju uprkos tome što je pogodio 26 zemalja. Međutim, njegovo širenje je obuzdano brzo, a samo je nekolicina nacija pogođena, uključujući Kinu, Tajvan, Singapur i Kanadu.

Međutim, ako proglašavanje pandemije pokrene globalnu paniku, to može loše uticati na njenu svrhu, odnosno podizanje svesti. Mnogo se raspravljalo o tome da li je pandemiju svinjskog gripa H1N1 uopšte bilo potrebno okarakterisati kao pandemiju tako stvarajući nepotrebnu paniku širom sveta i terajući Vlade da prekomerno troše antivirusne lekove. Sa druge strane, simptomi koronavirusa su obično blagi i većina ljudi se oporavi u roku od 6 dana.

Stručnjak za zarazne bolesti prof. Piter Kolinjon rekao je da je fekalno-oralni put najčešni za prenos koronavirusa. To znači da bi u zemljama sa snažnim sanitarnim sistemom, kao i sigurnim i pouzdanim snadbevanjem vodom, uticaj pandemije mogao biti manje ozbiljan.

Foto: Pixabay.com, Foto/Coronavirus COVID-19

Prema najnovijim podacima Kina je prošla vrhunac epidemije koronavirusa, saopšteno je danas iz Nacionalne zdravstvene komisije. U Kini je od početka krize registrovano 80.793 slučaja zaraze. Oporavilo se 62.793 ljudi i svi su otpušteni iz bolnica. Broj umrlih u Kini dostigao je 3.169.

Broj obolelih od korona virusa u svetu trenutno iznosi 127,833 ljudi. Do sada je od posledica korona virusa umrlo 4,717 ljudi, dok se od korona virusa do sada oporavilo 68,335 pacijenata. 

U Srbiji je do sada korona virusom zaraženo 19 ljudi.

#Epidemija

#koronavirus

#pandemija

'