Pre gotovo mesec dana kineski eksperti dešifrovali su genetski kod koronavirusa i stavili svoje otkriće na raspolaganje čitavom svetu. Farmaceutska industrija i brojni medicinski i naučno-istraživački instituti odmah su se bacili na posao.

Pored najvećeg kineskog Instituta za suzbijanje virusno-epidemioloških bolesti, potraga za vakcinom užurbano se vodi i u Hongkongu, SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Australiji, Kanadi i Izraelu. Jedan deo projekata finanansira CEPI, Međunarodna partnerska organizacija za suzbijanje epidemija. Ona raspolaže novcem iz privatnih donacija, ali i državnom finansijskom pomoći.

CEPI trenutno pomaže firme CureVac (Nemačka), Inovio (SAD) i Moderna (SAD). Tu je i projekat Univerziteta Kvinslend (Australija), čiji su saradnici krajem februara počeli da testiraju vakcinu na životinjama.

CEPI-projekte podržavaju i američke firme Dajnavaks i Glakso Smit Klajn (GSK). One proizvode supstance koje omogućavaju da mala količina antitela po vakcini izazove imunološku reakciju.

Pored CEPI-projekata na pronalasku vakcina rade i američke farmaceutske kompanije Džonson i Džonson i Novavaks, francuska Sanofi i kanadska VIDO-InterVAC ali i Univerziteti Marburg (Nemačka), Hongkong, Saskačevan (Kanada), Kembridž (Velika Britanija) i Institut u Izraelu.

Brzo do vakcine?

Postoje najave prema kojima bi vakcina mogla da bude gotova za nekoliko sedmica. Nemački eksperti na to gledaju sa podozrenjem. Epidemiolog Aleksander Kekule, koji vodi Institut za mikrobiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Hale, polazi od pretpostavke da će testirana i proverena vakcina sa svim neophodnim dozvolama doći na tržište najranije tokom naredne 2021. godine.

"Do jeseni 2020. vakcina neće moći biti razvijena", izjavio je profesor Kekule za nemački javni servis ARD.

Kekule je objasnio da problem sa pronalaženjem vakcine protiv koronavirusa leži u sposobnosti genetske metarmofoze virusa. To potvrđuje studija kineskih naučnika, koji su otkrili da postoje dve vrste koronavirusa SARS-CoV-2. To su s-CoV i l-CoV. Prvi se pojavljuje češće, drugi je opasniji.

Brza genetska promena koronavirusa jedan je od razloga zašto ne postoji vakcina protiv običnog, sezonskog gripa. I njega većim delom uzrokuju koronavirusi, iako su mnogo bezopasniji od onih tipa SARS-CoV-1, SARS-CoV-2 i MERS.

Sigurna, a ne brza vakcina

U slučaju virusa ebole, faze 2 i 3 prilikom uvođenja vakcine tekle su paralelno. Ali ubrzani proces kod virusa SARS-CoV-2 nije predviđen – zato što taj virus nije toliko opasan kao virus ebole.

Vakcina će se naime ubrizgavati zdravim ljudima. Zato je bolje isključiti moguće negativne posledice vakcinacije, nego zdrave ljude, kod kojih je mogućnost smrtnog ili komplikovanog ishoda infekcijom koronavirusom izuzetno mala, izlagati neposrednom riziku.

Pored toga, već sada postoje medikamenti koji se daju u slučaju komplikovane infekcije opasnim koronavirusom. To je recimo RNA-Polymerase-Hemmer Remdesivir. Taj lek prvobitno je razvijen protiv ebole i nalazi se u prodaji.

Kako deluju vakcine?

Skoro sve vakcine, na kojima se trenutno radi, baziraju se na prethodno otkrivenim supstancama i vakcinama koje deluju u suzbijanju virusa. Neke od njih koriste se u veterini, poput seruma protiv virusa MERS kojim se vakcinišu kamile. Arapske zemlje, bogate naftom, uložile su velika sredstva u razvoj vakcine, jer te korisne životinje za njih imaju veliki značaj.

Neke od novorazvijenih vakcina protiv koronavirusa testirane su na životinjama i sada predstoje dalja testiranja kako bi dobile dozvolu za prodaju. Mnogi farmaceutski koncerni nadaju se da će pronaći vakcinu čiji genetski materijal (RNK i DNK) u telu izaziva stvaranje bezopasnih virusnih proteina. Oni bi trebalo da izazovu reakciju imuno-sistema koji stvara antigene, a koji deluju i protiv opasne vrste koronavirusa. Takve vakcine bi mogle da se proizvedu brzo i u velikim količinama.

Drugi proizvođači se oslanjaju na tradicionalne metode direktnog ubrizgavanja proteina virusa pacijentima i moglo bi da potraje pre nego što takva vakcina bude spremna da se isporučuje u većim količinama.

Sve u svemu, vrlo je moguće da vakcina bude puštena na tržište tek nakon što prođe aktuelna pandemija koronavirusa. A moguće je i da će neke druge vrste virusa COVID-19 krenuti na put oko sveta. Jer kada na severnoj _Zemljinoj polulopti bude počelo leto i budu nestali virusi, na južnoj počinje zima i virusi kreću u pohod. A onda, zna se, na jesen bi virus ponovo mogao da krene put severa.