Možda bi u tome i uspela da je porodica mogla to da priušti. Nije očajavala, rešila je da-pošto poto nađe posao. Preko oglasa i prijatelja, nije uspevalo.

Iskrsla joj je prilika da radi u Londonu, kao spremačica u hotelu. Sve je bilo idealno prvih nekoliko dana, dobri ljudi, pristojan hotel. A onda je za nju krenuo pakao. Postala je žrtva trgovine ljudima. Seksualna robinja. Dešavalo se da se za jedan dan nad njom iživljava i do 40 muškaraca.

O ovom i još velikom broju sličnih slučajeva pričao je večeras Igor Jurić, otac ubijene Tijane i osnivač fondacije koja nosi ime njegove ćerke. Posetio je Sedmu beogradsku gimnaziju u Mirijevu da roditelje srednjoškolaca upozori na sve opasnosti koje njihovu decu mogu da sačekaju u svakom "ćošku" inetrneta, na svakoj društvenoj mreži.

O predatorima koji vrebaju mališane, o vršnjačkom i internet nasilju, trgovini ljudima, svemu lošem sa čime deca mogu da se suoče dok su bez nadzora odraslih.

AKO IMA 600 PRIJATELJA, TU JE I NEKI PREDATOR SIGURNO

Ako vaše maloletno dete na Fejsbuku ima više od 600 prijatelja, sva je prilika da je među njima najmanje jedan seksualni predator. Ako ih pak ima možda jedva sedamdesetak, takođe je u opasnosti. Tada predatori misle da je možda usamljeno dete u pitanju i da nema previše prijatelja.

- Ja sam prisutan na 24 društvene mreže. Deca više nisu na Fejsbuku, pobegla su glavom bez obzira odatle kada su odrasli došli. Preselili su se na Instagram, pa smo ih i tu pratili, pa su pronašli neku treću društvenu mrežu. Ako želite da im uništite uživanje u nekoj društvenoj mreži, samo otvorite tu nalog - počeo je Igor Jurić svoje predavanje.

OSMOGODIŠNJACIMA NIJE MESTO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Do 13 godina je granica kada dete može da otvori nalog na Fejsbuku. U Srbiji ima i osmogodišnjaka na ovoj društvenoj mreži. Kada okačite fotografiju na Fejsbuk, ona prestaje da bude vaše vlasništvo. Maloletna devojčica iz Leskovca zabezeknula se kada je na bilbordu u tom gradu videla svoju sliku sa letovanja, u kupaćem. Kada je njen otac protestovao kod ove društvene mreže, rečeno mu je da, prema podacima iz naloga, ona ima 20 godina!

Roditelji treba da otvoreno o svemu pričaju sa decom, da zasluže njihovo poverenje i, onda kao kruna svega, možda dobiju i lozinku za društvene mreže.

- Ja nisam zaslužio to poverenje, ali moja supruga jeste - rekao je Jurić. On je roditelje uputio u to šta znače određene skraćenice, što su mame i tate zdušno slikale telefonima, tako PIR (parent in room) znači da je roditelj u prostoriji i da dete ne može da kuca dalje, broj 9 znači da roditelji gledaju...

ZNA SE I KAKO MANIJACI FUNKCIONIŠU, BAREM NEKI OD NJIH

Predatori koji koriste društvene mreže da preko njih nađu svoje žrtve imaju svoja "pravila", kaže Jurić. A to je minimum od četiri meseca dopisivanja, pa čak do dve godine. Prvi mesec samo lajkuju fotografije deteta na koje su bacili oko, drugi mesec se lajkovanju pridružuju i smajliji, a treći mesec uvode i kratku komunikaciju, podele poneki kompliment.

NIKAD NE BI REKLI - KOMŠIJE MISLILE DA JE OBIČAN ZEMLJORADNIK

Toliko je slučajeva bolesnika koji su uhvaćeni i toliko dece koja su postala žrtve, da bi nam trebalo mnogo prostora da svakom slučaju damo pažnju koju zaslužuje. Poznat je slučaj jednog Čačanina koji je na društvenim mrežama imao čak 17 profila, pretvarajući se da je tinejdžer. Na svakom od profila imao je bar 400 maloletnika kao prijatelje. Uhapšen je posle silovanja 13-godišnje devojčice. Trgovao je i materijalima sa seksualnim zlostavljanjem dece od tri do pet godina, što je, rekao je Jurić, trenutno najtraženija "roba" među pedofilima. Komšije su mislile da je običan zemljoradnik.

Ima i slučajeva kada se predatori ne predstavljaju lažno, kakav je slučaj i Beograđanina Dragana Živanovića. Lagao je samo za godine, rekao da ima 55, a imao je 10 godina više. Slao je poruke 11-godišnjoj devojčici govoreći joj da će da napravi ženu od nje. Srećom, pa je devojčica posumnjala da u njegove namere, pa je sve ispričala majci. Majka je kontaktirala Igora Jurića, čija fondacija ima nekoliko lažnih profila s kojih vreba pedofile.

- Zbog dokaza smo mu tražili da nam uplaćuje kredit za pripejd broj, prvo manju sumu, pa sve veću i veću. Što je on i radio. Ubrzo je zatražio da se nađe sa detetom, a nekoliko puta je pričao sa devojčicinom majkom telefonom, misleći da je ona. Kada smo mu tražili da nam kupi "Ajfon", rekao je da nema problema, a uhapšen je kada je trebalo da se nađemo - priča Igor Jurić.

Kaže najviše ga je potresao slučaj devojčice iz Apatina, koju su drugari ismevali zbog jedne kraće noge.

- Nju sam sanjao tri puta - rekao je Jurić.

- Iz njenog dnevnika saznali smo šta su joj sve deca radila. Roditeljima nikada nije priznala šta je sve trpela. Ubila se skočivši sa mosta. Kada su posle pitali tu decu zašto su je tako strašno zlostavljali, deca su rekla samo da su se šalila - objasnio je Jurić.

Kada su ga roditelji pitali šta je sa inicijativom da se pedofili osude na doživotnu kaznu zatvora, Jurić je podsetio da poslanici nisu ni glasali o tom predlogu. Nisu ni glasali i to ga je povredilo, samo su izašli iz sale, ali on se, kaže ne predaje, nastavlja i dalje da se bori, ali još treba da razmisli na koji način. Teška je nedelja iza njega i njegove porodice, kaže Jurić, misleći na navode kojima je optuživan za zloupotrebu humanitarne akcije i imena svoje ćerke. Bilo bi kukavički odustati, navodi on, a ako treba ići će i na Ustavni sud.

DAJTE OVE SAVETE DECI, MOŽDA IM TAKO SPASITE ŽIVOT

Ako vaša deca idu sama na letovanje ili da rade u inostranstvo, potrudite se da imate njihovu najskorašnjiju moguću sliku, kopirajte njihove pasoše, a potrudite se i da imate neku "sigurnu reč", šifru za koju ćete znati ako vam je dete kaže telefonom, da je u nekoj nevolji. Neka upamti broj policije u tom gradu gde se nalazi ili broj konzulata Republike Srbije. To je najmanje što možete da uradite.

- Jedan otac je spasio život ćerki. Trebalo je da ide da radi u Beču, u bolnici. Ali, kada ih je pozvao telefonom, iz uprave bolnice nisu imali pojma ko je njegova ćerka. Proverite gde idu kad god možete - navodi Jurić. - Pokušajte da ne pravite greške koje sam ja pravio u životu. Što više vremena provodite sa svojom decom i manja je šansa da im se ovako nešto desi. Mogao sam mnogo više da uradim, možda bi Tijana danas bila živa. Nisam je upozorio na to kakvih sve ljudi ima. Bajmok je malo mesto, od 6.000 stanovnika, i ja sam tu proveo jedan lep period, valjda sam mislio da tu nema šanse da se nešto loše desi - poručio je Igor Jurić roditeljima.

ŠTA JE BILO S DEVOJKOM IZ SENTE?

A devojka sa početka priče? Imala je priliku u dva navrata da koristi fiksni telefon, ali nije znala nijedan broj u Londonu. Spasena je, zahvaljujući svom momku, među ostalima, koji nije odustajao od toga da je traži po Londonu. I ostala je normalna.