- Taši, ljubavi. Toliko te volim. Uskoro ćemo biti zajedno - to su bile poslednje reči koje je Tanja Ednan-Laperouz rekla svojoj ćerki Nataši (15) koja je ležala u bolnici u gotovo 1.000 kilometara udaljenoj Francuskoj.

Tanjin suprug Nadim stavio je mobilni telefon na jastuk pored uha njihove ćerka kada je postalo jasno da on neće preživeti katastrofalnu alergijsku reakciju na susam koji se nalazio u bagetu poznatog proizvođača sendviča u Velikoj Britaniji.

Moraš se sada oprostiti od nje, molio je Nadim suprugu koja je bila na aerodromu Stansted i čekala prvi let za Francusku kako bi bila sa svojom ćerkom.

- Nemoj gubiti vreme. Može da umre svakog trenutka. Reci nešto, možda te čuje - govorio je Tanji suprug.

Ova potresna priča postala je dostupna javnosti u subotu, kada su roditelji nesrećne Nataše odlučili sa svim da podele poslednje trenutke koje su imali sa svojom ćerkom, a sve nakon završetka istrage za koju se pretpostavlja da će podići veliku buru u industriji prehrane.

Patolog dr. Šon Kamings kritikovao je lanac sendvič-barova koji nije jasno ukazao na potencijalno fatalne alergene, i jače istakao upozorenje.

U julu 2016. godine Nataša, koja je veoma alergična na susam, kupila je sendvič u poznatom britanskom sendvič-baru "Pret a Manager" na aerodromu Hitrou. Nije bilo nikakvog upozorenja da sendvič sadrži susam jer proizvođači zakonom nisu obavezni na to.

Kamings kaže da će pisati i kompaniji koja je proizvela sendvič kao i ministarstvu, kako bi se se zakon promenio. Takođe, Natašina porodica želi da tuži "Pret a Manager".

- Sada znamo da nije umrla zbog nas, umrla je zbog nemara "Pret a Managera" i to samo zbog odsustva dve male reči na pakovanju sendviča. Da su samo napisali kako sendvič sadrži susam, Nataša bi bila živa - kaže za Gardijan majka Tanja.

Natašin otac, koji je ćerki ubrizgao dve injekcije adrenalina nakon što joj je pozlilo na aerodromu, i dalje je neutešan i krivi sebe za ćerkinu smrt.

- Volim svoju ćerku, ona je moja krv. Umro bih za nju hiljadu puta, ma neka me razapnu samo da ona živi. Petnaest godina bila mi je sve u životu. Kako sam mogao da je izneverim? Živeću s tim do kraja života - neutešan je otac.

Opisao je i trenutak kada je svoje dete video u mrtvačnici.

- Samo je ležala tamo, potpuno hladna. Izvukli su je iz komore. Nije ličila na sebe. Počeo sam da je grlim i ljubim... Zbilja počinjete da verujete da ljudi imaju dušu kada vidite takav prizor. Ali, meni je ostalo samo njeno telo... - kaže Natašin otac.

Tanja kaže da i dalje nemaju snage da pomere stvari u Natašinoj sobi.

- Sve je kako je i ostavila. Stvari na podu. Domaći na stolu. Nismo dirali ni njenu školsku torbu - kroz suze priča majka.

Tanju i Nadim odlučili su da podele svoju stravičnu priču sa svima nakon što im je patolog rekao da će, osim ministarstva poljoprivrede, poslati zahtev i Regulatornoj agenciji za lekove i zdravstvo kao i proizvođaču EpiPena, injekcije adrenalina koje je Nadim dao svojoj ćerki. Kod EpiPena je sporna njihova doza, kao i igle.

Jedan od farmaceutskih stručnjaka kazao je kako EpiPen datira još iz vremena Zalivskog rata i prvobitno je bio namenjen samo muškarcima. Taj isti stručnjak kaže kako nije jasno koliko je adrenalina ušlo u Natašino telo, ali sumnja kako je reč o premaloj količini, a čini se i kako je igla koju je koristio Natašin otac bila oko 16 mm, dok većina smatra kako je 25 mm optimalno.

Da bi tragedija bila veća, samo godinu dana pre Natašine smrti bilo je pritužbi na "Pret a Manager", odnosno javili su se kupci koji su pretrpeli alergijske reakcije.

- Da, sj***li su. Ali neka sada učine sve da lobiraju za promenu zakona o upozorenju proizvođača. Ukoliko zbilja imaju nameru da urade, imaće veliku pomoć od mene i supruga - zaključuje majka nerećno preminule Nataše.