Nataša M. (30) je svog brata po majci, iz njenog prvog braka, Dejana S. (34) upoznala pre nekoliko godina. Pravi pakao za nju počinje kada je otišla u posetu Dejanu i njegovoj supruzi Jasni koji žive u drugom gradu. Sve što je usledilo bio je strahota.

Jer, Natašu su seksualno zlostavljali brat i snaja. Silovanje nije bilo jedino čemu je bila izložena. Dejan je brutalno tukao, gušio, udarao, nije se zaustavljao dok ne vidi da je krvava. Nije joj dozvoljavao da se vrati kući gde su je čekali muž i dve ćerkice od 10 i 11 godina i petogodišnji sin. Tražio je da podnese zahtev za razvod braka, da napusti muža i decu i da uzme njegovo prezime. Slušala je zastrašujuće pretnje - ako bilo kome kažeš nešto, ode ti glava, stradaće ti deca. Verovala je tim pretnjama jer se bavio kriminalnim poslovima.

- Tog dana me je uhvatio za kosu, počeo je da mi udara glavu o zid, nazivao me je pogrdnim imenima, a snajki je pokazao da zatvori prozore i navuče zavese. Odvukao me je u krevet, počeo da me udara pesnicama gde god je stigao, da me guši, ja sam počela da krkljam - govori kroz plač. - Odvukao me je u kupatilo, udarao mi glavom o zid, kad je video krv, stao je. Naterao me je da brišem krvav pod, ali sam se onesvestila. Kad sam došla svesti, Dejan nije bio u kući.

Onda je i snaja otišla do prodavnice, i taj trenutak je Nataša iskoristila za svoj beg u slobodu. Otrčala je kod komšija čija je kuma socijalna radnica i oni su joj pomogli. Uputili su je na Savetovalište i u Sigurnoj kući je već dva meseca.

Sada se redovno viđa sa porodicom i decom. Odlazi kod psihologa na terapije. I dalje živi u stalnom, parališućem strahu da će Dejan da ispuni pretnje i da će je kad-tad naći.