Nakon hapšenja u septembru prošle godine Zoran Marjanović je ispričao svoju verziju dana kada mu je supruga ubijena. Međutim, istraga je ukazala na brojne kontradiktornosti u njoj.

Pre svega, Marjanović je naveo da su tog dana, kao i svakog drugog, došli na nasip u Crvenki kako bi Jelena trčala. Predstavio je to njihovom uobičajenom trasom kojom šetaju dok se ona rekreira.

Da to nije istina, odmah je ukazalo nekoliko svedoka koji su često ili svakodnevno boravili na toj trasi. Najmanje dva svedoka negirali su da su ikad ranije videli i Jelenu i Zorana na nasipu, a kamoli nju kako trči.

- Ja sam svakog dana na ovom mestu, mogu da kažem da se ne sećam da sam Jelenu i Zorana ikada videla na tom mestu, a ima dosta ljudi da tu trče, ima ljudi koji trče svaki dan i koje poznajem - izjava je jednog od svedoka koja je jasno ukazala na prvu nelogičnost Zoranove odbrane, koja od početka nije bila jasna.

Ali to je bila samo prva u nizu nelogičnosti koje je suprug ubijene pevačice izgovorio suočen s dokazima za svirepo i mučko ubistvo Jelene Marjanović 2. aprila 2016. godine na nasipu u Crvenki.

1. Ko je bio na nasipu?

ISKAZ: „Jelena je otišla sama da trči, tu su bili brojni svedoci koji su nas videli.“

DOKAZ: Zorana, Janu i Jelenu niko od svedoka nije video zajedno. Samo jedan svedok video je njih troje na okupu, i to tog dana u 13 sati. Taj svedok ispričao je tužilaštvu da su oni zajedno otišli na nasip, međutim da su se Zoran i Jana vratili sami. Jedna žena svedok ispričala je da na nasipu nije videla nikoga ko odgovara opisu Marjanovića u vreme ubistva, odnosno videla je starijeg čoveka sa kosom vezanom u rep (ovaj čovek po opisu odgovara Vladimiru Marjanoviću) koji se igrao sa devojčicom. Muškarca koji odgovara opisu Zorana Marjanovića videla je na suvozačevom mestu, u kolima koja su prolazila vrhom nasipa, kada su već stariji muškarac i devojčica otišli - ušli u jedna od kola koja su se nalazila na sredini nasipa. Štaviše, još jedan svedok Zorana, Janu i pevačicu nije video na okupu. Naime, radi se o biciklisti koji je vozio glavnim putem koji je paralelan s nasipom. On je video muškarca i ženu na sredini nasipa kako silaze sa njega. Veštačenjima kamera s autobusa 104 i kuće koja se nalazi nedaleko od mesta gde je Jelena ubijena utvrđeno je da je gotovo izvesno da su muškarac i žena zapravo Jelena i Zoran - bez ćerke.

2. Nije mogao da stigne

ISKAZ: „Ja sam ostao s Janom i posle jedno 15-20 minuta smo se popeli na nasip i krenuli u laganu šetnju.“

DOKAZ: Tužilac je u optužnici ukazao na još jednu bitnu nelogičnost. Osvrćući se na veštačenje mobilnih telefona Zorana Marjanovića i Jelene, ali i obdukcionog nalaza kojim je utvrđeno da je Jelena ubijena oko 17 sati, gotovo je nemoguće da je Zoran stajao sa detetom 15-20 minuta, pa tek onda krenuo u susret. Naime, Jelena je krenula da trči u 16.38, a on se nedaleko od mesta gde je ona ubijena našao u 17.04 kada je uključio svoj mobilni telefon. Kako je tužilaštvo navelo, da je Zoran krenuo ka Jeleni 15-20 minuta od vremena kada je ona počela da trči, morao bi da za pet minuta s detetom od pet godina pređe potez od 1.100 metara - što je praktično nemoguće.

3. Telefonski poziv

ISKAZ: „Zvao sam je jedno pet, šest puta, telefon je zvonio i ona se nije javljala i ja sam tada pozvao mog prijatelja Borisa Pucića.“

DOKAZ: Veštačenjem mobilnih telefona Zorana Marjanovića, utvrđeno je da je po uključenju svog mobilnog telefona, kada se nalazio u neposrednoj blizini mesta zločina on prvo pozvao svoju suprugu, i to nekoliko puta. Međutim, ubrzo potom on je pozvao svog brata Miloša, pa Jelenu dva puta, pa opet Miloša. Nekoliko minuta kasnije njega je pozvao otac Vladimir, nakon čega je Zoran njega ponovo zvao, i to dva puta. Tek 23 minuta pošto je uključio telefon i nakon nekoliko razgovora s ocem i bratom i poziva na Jelenin broj, Zoran zove Borisa Pucića, policajca iz Borče.

4. Blato na pantalonama

ISKAZ: „Podvlačim, ja nijednog trenutka nisam silazio sa nasipa i nisam prilazio mestu gde je kasnije Jelena pronađena.“

DOKAZ: Da je Zoran bio u kanalu gde je Jelena ubijena, dokazuje blato nađeno na njegovim pantalonama. Ono odgovara blatu iz kanala gde je pevačicino telo pronađeno i samo na tom mestu je istog sastava. Takođe, iako je pokušala da mu da alibi, njegova snaja Milica Marjanović, na svedočenju je, koje stoji u optužnici, opovrgnula njegove tvrdnje. Ona je ispričala da su rano ujutru Zoran, njegov brat Miloš i ona otišli na nasip da traže Jelenu.

- Mi smo pretraživali čitav teren i sa strane dunavske i sa strane gde se nalazi kanal, išli smo putem pored kanala, prošli ukupno dva puta, jednom od smetlišta prema suprotnoj rampi, a drugi put od te suprotne rampe prema smetlištu. Napominjem da od rampe gde se nalazi ta deponija kada se ide duž kanala, u jednom trenutku nailazi na neki šut, gde sam se ja ubola na neki ekser. Od tog šuta dalje ne može da se ide. Znam da je Zoran kod tog šuta ulazio u granje koje se nalazi u kanalu, da je pokušavao da se provuče kroz to šiblje - ispričala je Milica na saslušanju.

5. Policajac se mimoilazio sa Marjanovićima

ISKAZ: „Čini mi se da je prvo došao Boris, policajac iz Borče, gde smo se nalazili Jana i ja, a da je potom došao moj otac sa bratom Milošem.“

DOKAZ: Ove Zoranove tvrdnje demantovalo je svedočenje Borisa Pucića, policajca iz Borče koji je ispričao da je kada je došao na nasip tamo već bio „jugo“ koji je vozio Zoranov brat.

- Ja sam samim nasipom od deponije ka Crvenki išao nekoliko puta i barem 5-6 puta sam se na tom nasipu mimoišao sa Miloševim „jugom“ u kojem su se nalazili Miloš, Vlada, Zoran i Jana, s tim što se poslednji put kada sam se mimoišao s tim „jugom“ u njemu nalazio samo Miloš, koji mi je rekao da su Vladimir i Zoran odveli Janu kući - ispričao je Boris Pucić.