Više javno tužilaštvo u Beogradu izjavilo je žalbu na presudu Višeg suda u Beogradu izrečenu V. K. i M. K. zbog, kako su naveli, nepravilne odluke o krivičnoj sankciji, odnosno visine kazni koje su im izrečene i ponovo predložilo izricanje maksimalnih kazni propisanih Krivičnim zakonikom za krivična dela za koja se terete.
Tužilaštvo je stava da na strani okrivljenih ne postoje olakšavajuće okolnosti, posebno imajući u vidu da je njihov maloletni sin 3. maja 2023. godine ubio 10 lica, od kojih je devetoro maloletno i teško ranio šest lica, od kojih je petoro maloletno, da je u pitanju strahovita tragedija i da gubitak oštećenih ništa ne može da nadomesti, saopšteno je iz tog tužilaštva.
Izjavljenom žalbom tužilaštvo je predložilo da Apelacioni sud u Beogradu preinači prvostepenu presudu od 18. juna, tako što će najpre okrivljenom V. K. za krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti utvrditi kaznu zatvora od 12 godina i za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica kaznu zatvora od tri godine, nakon čega će ga osuditi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina i 11 meseci, a okrivljenu M. K. zbog krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica na kaznu zatvora od tri godine.
Prema stavu tužilaštva, sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje na osnovu koga je našao da su se u radnjama okrivljenih V. K. i M. K. stekla bitna subjektivna i objektivna obeležja napred navedenih krivičnih dela koja su im stavljena na teret optužnicom VJT u Beogradu, odnosno da je na osnovu svih izvedenih dokaza nesumnjivo utvrđeno postojanje njihove krivice, pri čemu prilikom odlučivanja nisu povređene odredbe krivičnog postupka, niti odredbe krivičnog zakona.
Međutim, imajući u vidu sve okolnosti i specifičnost samog krivičnopravnog događaja, činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, kao i pravila prilikom odmeravanja kazni za krivična dela učinjena u sticaju u odnosu na okrivljenog V. K, VJT u Beogradu smatra da je sud nepravilno odlučio u pogledu visine krivičnih sankcija koje su izrečene okrivljenima, jer nisu pravilno odmerene prema opštim pravilima o odmeravanju kazne.
Prvostepeni sud je okrivljenom V. K. prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti kaznu zatvora od 11 godina i 11 meseci, a za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica kaznu od dve godine i 11 meseci, da bi potom okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora od 14 godina i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru.
M. K. sud je zbog krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica izrekao kaznu zatvora u trajanju od dve godine i 11 meseci.
Međutim, VJT u Beogradu smatra da te izrečene krivične sankcije nisu pravilno odmerene i da se istima neće u potpunosti ostvariti svrha krivičnih sankija i kažnjavanja.
U odnosu na okrivljenog V. K, tužilaštvo ukazuje da je sud morao prilikom odmeravanja pojedinačnih kazni utvrditi kazne zatvora izjednačene propisanim posebnim maksimumima za krivična dela za koja se tereti, imajući u vidu da sve okolnosti konkretnog slučaj i ličnost optuženog to opravdavaju, bez obzira na činjenice koje je sud opredelio kao olakšavajuće.
Sud je, kako je navedeno u saopštenju, pravilno kao otežavajuću okolnost uzeo u obzir jačinu ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra, ističući da se radi o strahovitoj tragediji, međutim i pored toga, sud je u pogledu jedinstvene kazne odstupio od principa i kriterijuma kojima se rukovodio prilikom odmeravanja pojedinačnih kazni, imajući u vidu da je jedinstvena kazna odmerena ispod zakonskog maksimuma raspona za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju.
Ovakvo svojevrsno ublažavanje u konačnoj oceni suda je tim pre nelogično, kako sa krivičnopravnog, tako i sa kriminalnopolitičkog aspekta, budući da upravo različitost i brojnost inkriminisanih radnji koje je preduzimao okrivljeni, kada se posmatraju u svom sadejstvu i međusobnoj povezanosti, predstavljaju jaču „dozu“ protivpravnosti u odnosu na njihovu pojedinačnu ocenu i društvenu opasnost, precizirano je u saopštenju.
U tom smislu, tužilaštvo smatra da je nepravilna odluka o izrečenoj kazni posledica propuštanja suda da svestrano utvrdi značaj i težinu koju krivična dela imaju u svom međusobnom odnosu, ne samo pojedinačno, a koja odluka je takođe posledica neopravdanog davanja epiteta „olakšavajućih okolnosti“ činjenicama koje u ovakvom krivičnom postupku ne mogu biti razmatrane kao takve.
Između ostalog, sud je uzeo u obzir da se radi o lekaru i ocu dva maloletna deteta, zanemarujući da je to lice nazivalo svog sina terminom „psihopata“, da je isto psihički zapuštao, a pored toga ga vodio u streljanu i obučavao da rukuje oružjem, te da je u stanu u kojem živi sa porodicom i upravo sa ta dva maloletna deteta držao praktično arsenal oružja iz čiste obesti, što je sve i dovelo do strašne tragedije 3. maja 2023. godine i omogućilo njegovom maloletnom sinu da usmrti svoje drugare.
Tužilaštvo je ukazalo drugostepenom sudu da činjenice koje se tiču odbrane okrivljenog Vladimira K, njegovog držanja tokom celokupnog postupka i odnosa prema učesnicima krivičnog postupka, pre svega oštećenima, nesumnjivo ukazuju da kod imenovanog ne postoji nijedna okolnost koja bi trebalo imati karakter olakšavajuće prilikom odmeravanja kazne, dok su, sa druge strane, otežavajuće okolnosti ostvarene u punom kapacitetu.
Držanje okrivljenog nakon učinjenih krivičnih dela i njegov odnos prema oštećenima je u ponovljenom postupku ostao nepromenjen, uz apsolutno odsustvo kajanja zbog radnji koje je preduzimao i radnji koje je propustio da preduzme, a koje su uzrokovale tako teške posledice koje su, čini se, za ovog okrivljenog i same sporne.
U ponovljenom postupku okrivljeni nije odustao od svoje namere da sebe stavi u položaj žrtve, uz kategoričko negiranje krivice za krivična dela za koja se tereti.
I pored svih dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu, kako je ocenilo tužilaštvo, okrivljeni nije ni u jednom trenutku iskazao, niti pokazao kajanje zbog brojnih propusta u vaspitanju svog maloletnog sina i u bezbednom čuvanju oružja, koje je deci bilo nadohvat ruke, niti je kod imenovanog uočeno ljudsko preispitivanje sopstvenih dela, već naprotiv, okrivljeni je istakao da apsolutno nije kriv i da je stavljanje vatrenog oružja u ruke deteta predstavljalo bezazlen „hobi“.
„Upravo ta reč apsolutno pokazuje u istoj takvoj meri odsustvo empatije i odgovornosti za strahovite posledice radnji koje je preduzeo njegov sin, jer je navodno bezazlen 'hobi' naneo nesagledive posledice više porodica“, naglasili su u saopštenju.
Što se tiče okrivljene M. K, koja je tokom postupka kategorički negirala krivicu, smatrajući da je brižna majka i da je njena porodica do 3. maja 2023. godine bila potpuno normalna i skladna, a uzimajući u obzir i ostale navode odbrane, njen odnos prema samom krivičnom postupku i prema svim učesnicima, a najvažnije prema roditeljima čija su deca stradala, tužilaštvo ističe još jednom da su i na njenoj strani ostvarene isključivo otežavajuće okolnosti, uz odsustvo bilo kakvih olakšavajućih okolnosti.
Odnos okrivljene prema oštećenim porodicama tokom celokupnog postupka, kako dodaju, a naročito u ponovljenom postupku, ogledao se isključivo u distanciranosti, ravnodušnosti i odsustvu empatije, koji su, kao takvi, iskazani kroz odbranu i sadržinu datih odgovora.
Uprkos svim izvedenim dokazima koji nepobitno potvrđuju njenu krivicu, okrivljena je kategorički negirala izvršenje krivičnog dela, navodeći da isto ne priznaje.
Sud je i u odnosu na okrivljenu M. K. ocenio kao olakšavajuće okolnosti njeno zanimanje i činjenicu da je majka dva maloletna deteta, međutim, očigledno je prevideo da je ona zajedno sa okrivljenim suprugom zanemarivanjem dužnosti vaspitavanja zapustila svog maloletnog sina što je dovelo do njegove psihičke zapuštenosti, upravo usled postupanja okrivljenih.
Okrivljena M. K. je potpuno svesno „dopustila“ svom suprugu da njihovog sina obučava i da mu u više navrata omogućava rukovanje oružjem, te da u stanu drže opasne predmete, a pored svih emocija koje je dete razvilo, kako je detaljno opisano u izreci presude, ona, kako ističu iz tužilaštva, nije obraćala pažnju na emocionalne potrebe svog deteta.
„Zbog toga VJT u Beogradu smatra potpuno pogrešnom odluku suda da ove okolnosti tretira kao olakšavajuće, tim pre što takva odluka nije detaljno obrazložena, pa je ostalo nejasno zašto je zanimanje i zaposlenje okrivljene relevantno u svetlu onoga što joj se stavlja na teret i tim pre da je ona svojim držanjem, komentarima i neprimerenim dobacivanjima na glavnom pretresu pokazala u kojoj meri nije svesna ni sopstvene odgovornosti, niti tuđe boli i patnje, koju je potpuno zanemarila“, zaključeno je u saopštenju.
Autor: D.S.
