Pripadnik "zemunskog klana" Zvezdan Jovanović osuđen je kao direktni izvršilac atentata na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića na 40 godina zatvora.
Jovanović je 12. marta 2003. godine pucao iz puške ''Hekler i Koh'' iz zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata i ubio Đinđića koji je ulazio u zgradu Vlade.
Tokom istražnog postupka, Zvezdan Jovanović je odveden na Frušku goru gde je detaljno opisao kako je vežbao pucanje iz pomenute puške i to samo 10-12 dana pre atentata na premijera Đinđića.
Na snimku koji je bio prikazan u sudnici, ali koji je punih deset godina bio zabranjen za emitovanje u javnosti, vidi se Zvezdan sa lisicama na rukama, kako šeta Fruškom gorom u pratnji istražnog sudije, tužioca i inspektora i objašnjava kada je bio na lokaciji, šta je radio i ističe da je sa njim bio Mile Luković Kum.
Na snimku se vidi kako policija pita Zvezdana da li prepoznaje kapiju i put. „Gde je tačno šta bilo, da li se sećaš“- pita žena policajac.
„Ma, nemam pojma ni ja tačno. Najverovatnije da sam na toj novini isprobavao, da, tu sam pucao. To je to...“- odgovara Jovanović, dok policajci donose novinsku hartiju, kroz koju se vidi da je prošao metak.
Foto: Printscreen YouTube/Rudar 7
Policajci saopštavaju tužiocu da je novina sa ukrštenicama bila prekrivena opalim lišćem i granom „za koju je verovatno bila zakačena“ i da je pronađena i čaura. Zvezdan sa asfaltnog puta pokazuje tri papirne mete okačene o tri drveta na razmaku od po nekoliko metara i potvrđuje da je to tako izgledalo.
„Da li ste bili sami ili sa još nekim“- pita policajac. „Da, bio je kum moj Mile Luković“- odgovara Jovanović. „Kakva je municija bila“-policajac traži detaljniji odgovor. „Pun okvir, 20 metaka, 38 milimetara“- odgovara Jovanović.
„Kažete da ste pušku posle toga vratili u gepek i da ste se zadržali tu. Niste se potrudili da pronađete čaure“- insistira policajac na dužem odgovoru.
Ne. Ja sam vozio. Dao sam kumu da postavi mete, otvorio vrata auta i sa desnog sedišta pucao“, priča Jovanović.
„Seli ste u kola i vratili se. Vi ste, u stvari, hteli samo da isprobate pušku“- policija ispituje.
„Da, Zadržao sam se ovde samo desetak, dvanaest minuta“- kaže Jovanović.
„Evo, ponovite i tužiocu“-kaže policajac. „Nisam shvatio od koga ste pušku dobili“- pita tužilac. „Neću reći ništa više od onog što sam rekao u istrazi“, odgovara Jovanović.
„Je li iz te puške ubijen premijer“-pita tužilac. Zvezdan se smeje... „Nećete da kažete to“- pita i žena policajac. Zvezdan se i dalje smeje...
Odbrana je na sve načine pokušavala da spreči da se video-snimak uvrsti među dokaze i da se javno emituje, dok je tužilaštvo činilo sve da ubedi sudsko veće da snimak razmatra prilikom odlučivanja o presudi. Snimljeni materijal je posle brojnih rasprava i različitih sudskih odluka sredinom januara 2004. godine prikazan prisutnima u sudnici.
Pred kraj pretresa, veće sudije Nate Mesarović odlučilo je da snimak ne može da se koristi kao dokaz na suđenju zato što, kako je navedeno, zakon ne propisuje pokazivanje lica mesta od strane osumnjičenog. Sa takvom odlukom složio se i Vrhovni sud.
Odbrana je zahtevala da se i iskaz Zvezdana Jovanovića dat u policiji ne uvrsti u dokaze. Zbog toga su kao svedoci saslušavani Mile Novaković, tadašnji šef UBPOK-a, Rodoljub Milović, načelnik kriminalističke policije, kao i Jovanovićev prvi advokat Vesna Radomirović. Na kraju postupka sud je ovu izjavu uvrstio u dokaze.
Autor: Snežana Milovanov
