Glavno pitanje koje se postavlja u ovom slučaju jeste, kako uspeva sam, pešačeći, toliko dugo da izmiče policiji
Alija Balijagić (65) u bekstvu je od 25. oktobra kada je u selu Sokolac usmrtio brata i sestru Jovana i Milenku Madžgalj.
On je, podsetimo, nedavno lociran u selu Obarde u Crnoj Gori, gde ga je u toku noći videla meštanka ovog sela koju je probudio lavež pasa, a primećen je i na nadzornim kamerama. Glavno pitanje koje se postavlja u ovom slučaju nesvakidašnjeg begunca jeste, kako uspeva sam, pešačeći, toliko dugo da izmiče policiji. Odgovor je, nepristupačan teren i nelegalni prelazi kroz šume, koje on odlično poznaje.
Dimitrije Milutinović, nekadašnji inspektor kaže da se ilegalni prelazi oduvek koriste, a da je problem nepristupačan teren koji onemogućava pograničnu policiju da prelazi trase duž granice.
- Kada govorimo konkretno o granici između Srbije i Crne Gore, problem je sama konfiguracija terena, kao sa Republikom Srpskom. To su brdsko planinski predeli, sa gustom šumom, velikim šipražjima, nisu tereni pogodni za vozila, kako bi pogranična policija vozilima mogla da obiđe čitavu trasu duž granice. Ilegalni prelazi se oduvek koriste, i za narkotike i za kriminalne grupe - kaže Milutinović.
Foto: MUP Srbije
Kako Milutinović ističe, problem je i što Balijagić odlično poznaje teren, a za njim tragaju obučeni ljudi, koji ipak nisu sa tog područja.
- Onaj ko je u bekstvu je uvek u prednosti. Pored kofiguracije terena, šume, pećina i svega što podrazumeva nepristupačnost jednog terena, vi dovodite na taj teren ljude koji nisu sa tog područja, bez obzira koliko su oni obučeni i osposobljeni. Vodi se računa prevashodno o njihovoj bezbednosti, imaju posla sa naoružanim licem i što je sklon upotrebi vatrenog oružja - kaže Dimitrije Milutinović i otkriva kako funkcioniše potraga na dve teritorije:
- Mi smo uključili naše ljudstvo, ali oni ne mogu da ulaze na teritoriju Crne Gore, zato postoji koordinacija službi. Pitanje je koliko sa crnogorske strane oni ažurno i blagovremeno deluju. Imali smo informaciju da su njihove službe uočile Balijagića na obodima šume, ako je tako, zašto nisu krenuli za njim, da se isprati, proprati, ne znam koliko oni imaju uključenih ljudi, pretpostavljam mnogo manje nego mi, jer mi po difoltu dižemo sve jedinice. Mi imam te kapacitete, ne verujem da je policija iz Crne Gore angažovala broj policije kao što smo mi.
Balijagić suviše dobro poznaje teren
Ono što se ističe kao najveći problem, jeste upravo činjenica da Alija Balijagić odlično poznaje teren na kom se krije, što ne čudi jer se kako kažu meštani i pre 20 godina krio upravo u selu Obarde.
- Mislim da je najveći problem što ovo lice odlično poznaje taj teren, čak i suviše dobro. Čak su i lovci rekli da se on sam bolje snalazi, nego oni - naglašava sagovornik.
Foto: MUP Srbije
Alija igra cik-cak igru
Alija Balijagić ne prestaje da menja svoju lokaciju, te dodatno otežava pripadnicima policije da ga uhvate.
- Mi radimo potragu do administravine linije, i tu se negde zadržavaju naše snage, ali se ne zadržavaju svi koji učestvuju, ostavlja se verovatno jedan broj ljudstva, a drugi se povlači radi zamene, odmora. Alija očigledno igra cik-cak igru, malo uđe na našu teritoriju, pa pobegne na crnogorsku stranu. Moje iskreno mišljenje je da crnogorska strana je daleko manje posvećena njegovoj potrazi nego mi, iako je ubistvo počinio na njihovoj teritoriji.
Predati se neće
Na pitanje koji je najbolji način da se Balijagić uhvati, Dimitrije Milutinović kaže da mi to ne možemo znati, ali i otkriva šta bi on uradio da je na mestu pripadnika policije koji ga traže.
- Zavisi od informacija sa terena, mi ih nemamo i ne treba ni da ih imamo. Pretpostavljam da se sa ove strane kod nas, operativnim radom se pokrivaju sva ta rizična ili kritična mesta, gde bi on ponovo mogao da pređe granicu, to sam siguran. Znajući koliko je ljudi tamo, mislim da idemo na to da blokiramo našu granicu, da mu ne dozvolimo povratak, odnosno, ukoliko bude uočen da će se pokušati sa nekim hapšenjem, u šta ja sumnjam jer se on predati neće. Prema mom mišljenju kada bi bio uočen negde, zbog zaštite samih policajaca i vojnika koji su u potrazi za njim, ja bih na njega ukoliko upotrebi oružje, pustio službene pse. Imamo obučene pse koji bi ga onesposobili, ne ubili, ali dovoljno je da bude onesposobljen. Upotreba vatrenog oružja je jednako kvalifikovana kao upotreba službenog psa, i za jedno i za drugo se izdaje posebno odobrenje ili naređenje. Mnogo mu je teže da pogodi psa u trku, nego čoveka - zaključio je Milutinović.
Autor: Dubravka Bošković
