Monstrum Uroš Blažić (22) ubio je devet mladih ljudi 4. maja 2023. u Duboni i Malom Orašju pucajući iz ukradene vojne automatske puške, sa pancirnim mecima koji zasigurno probijaju telo!
Tokom krvavog pira je menjao okvire i izrešetao je nesrećne ljude ispalivši u njih više kratkih i dugih rafala.
Ovo je juče u Specijalnom sudu u Beogradu potvrdio veštak-balilstičar Milan Kunjadić, tokom suđenja Urošu i njegovom ocu Radiši Blažiću, oficiru Vojske Srbije u penziji, koji se tereti da je sinu-ubici dao oružje kojim je ovaj počinio masakr.
Na pitanje tužioca Ivana Konatara koje su karakteristike automatske puške "zastava M70 AB2", kojom je Blažić sejao smrt, veštak Kunjadić je objasnio da je u pitanju vojno oružje, koje ima okvir za 30 metaka i ima mogućnost pojedinačne i rafalne paljbe.
- Možete pucati sa kundakom i bez njega, pošto je preklopni. Može ispaljivati kratke rafale, od tri do pet metaka, kao i duge rafale, sa više od pet metaka. Koristi standardnu municiju, sa olovnim zrnom, kao i pancirnu municiju - kazao je Kunjadić, pa pojasnio:
- Na osnovu čaura nađenih na mestu zločina ustanovljeno je da su meci imali pancirna ili pancirno-zapaljiva zrna. Ako je u pitanju pancirni metak, zrno je crno, dok je kod pancirno zapaljivog crno-crveno. Projektil ima čelično, a ne olovno jezgro, koje je namenjeno da probija limove na vozilima, zbog čega ga vojska koristi. Prilikom udara pancirno-zapaljivog zrna razvija se temperatura do 2.000 stepeni Celzijusa. Veštaci, međutim, nisu mogli da ustanove da lli je Blažić koristio pancirnu ili pancirno-zapaljivu municiju, jer je potrebno da se vidi zrno.
Kunjadić je zatim pojasnio da je na čaurama, nađenim na mestu zločina, bila crna boja, što ukazuje na to da zrno jeste pancirno, ali nema dokaza da je bilo i zapaljivo.
- Sva ta municija probija telo. Jedino ako je metak prošao kroz jedno telo, pa onda ušao u drugo, onda može da se zaustavi u tom telu. Blažić je pucao rafalnom paljbom u Malom Orašju, to se zaključuje na osnovu broja čaura koje su pronađene pored autobuskog stajališta. Da li je kasnije u toku kretanja povremeno pucao kratkim rafalom ili eventualno pojedinačno, nemamo dokaza - kazao je veštak.
Prema Kunjadićevim rečima, Blažić, dok je pucao, nije naslanjao oružje na sebe i zato nema tragova baruta na njegovoj garderobi.
Takođe je potvrdio da je Blažic menjao okvire dok je pucao.
Advokat Siniša Mašović pitao je zatim veštaka da li neko ko koristi automatsku pušku mora da bude obučen za to i da li je u pitanju oružje kojim je jednostavno baratati, veštak je odgovorio da se to "lako nauči i da nije u pitanju velika nauka".
- Optuženi je očigledno znao da puni oružje, da menja okvire, da manipuliše puškom, a u kojoj je meri obučen, to ne možemo da ustanovimo. Ručicu za prebacivanje sa rafalne na pojedinačnu paljbu nije mogao da pomera slučajno - zaključio je veštak.
Na jučerašnjem suđenju svedočila je i veštak Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, Tamara Mandić, koja je istakla da je DNK trag drugooptuženog Radiše Blažića pronađen na okviru jednog pištolja, koji je veštačen. Radiša je, naime, u svojoj odbrani ranije tvrdio da on nikada nije video oružje kojim je njegov sin počinio masovno ubistvo, kao ni oružje koje je posle zločina pronađeno u kući Blažića.
U sudu je prikazana i fotografija Radiše Blažića sa pištoljem, koja je pronađena u njegovom telefonu. Na fotografiji je Radiša u maskirnoj uniformi sa pištoljem u ruci, a on se pravdao da je tu sliku napravio poslednjeg dana svog dežurstva, pred odlazak u penziju.
Ukupno je, inače, prikazano šest fotografija izuzetih iz telefona Radiše Blažića, među kojima je i jedna na kojoj su zajedno on i njegov sin Uroš, dok se u pozadini vidi meta. Radiša je tvrdio da su slike nastale dok je Uroš pokušavao da upiše Vojnu akademiju. Prikazana je i fotografija uverenja da je Radiša bio instruktor za snajper, na šta je on rekao da je "ponosan što je bio najbolji snajperista u svojoj klasi".
Podsetimo, Uroš je kobne večeri ubio devet osoba i ranio još 12, pucajući nasumice iz automatske puške i pištolja u ljude u Duboni i Malom Orašju. Nakon krvavog pira je oteo jednog taksistu i naterao ga da ga odveze do Vinjišta kod Kragujevca, gde se monstrum sakrio kod rođaka i gde je narednog jutra uhapšen.
I Uroš i njegov otac su od tada u pritvoru.
Autor: Aleksandra Aras